Тражи се чаробни штапић за „Петрохемију” и „Азотару”

За три велике војвођанске компаније још нема ни расплета ни заинтересованих озбиљних инвеститора.

Марта прошле године Министарство привреде објавило је јавне позиве за прикупљање писама о заинтересованости за учестовање у приватизацији три фабрике петрохемијског комплекса: Метанолско-сирћетног комплекса из Кикинде и панчевачких постројења „Азотара” и „Петрохемија”. Јавни позив био је отворен до 3. маја прошле године, а заинтересовани је у писму требало да предложе план инвестиција и производње и модел приватизације.

У протеклој години, само је за Метанолско-сирћетни комплекс, у децембра, расписан јавни тендер за приватизацију јер су пре тога два инвеститора исказала интересовање за ту кикиндску компанију која на светско тржиште извози 95 одсто метанола, а од произведене сирћетне киселине 98 роцената иде углавном на тржиште ЕУ. Рок за подношење пријава био је 9. фебруар ове године, а почетна цена за продају 100 одсто капитала тог предузећа била је 38,5 милиона евра. МСК ради од 1987. године, а данас запошљава 530 радника. Међутим, показало се да, и поред силних најава потенцијалних инвеститора, заправо купаца за МСК нема. Премијерка Ана Брнабић објаснила је да ће у наредних неколико месеци бити нађено другачије, али адекватно, решење за Метанолско-сирћетни комплекс јер се показало да је приватизација преко јавног тендера немогућа.

– Решење се очекује у наредних неколико месеци, када се утврди шта се десило с prеthodnim покушајем приватизације – објаснила је премијерка Ана Брнабић. – Ако је немогућа приватизација, видећемо како да даље реструктурирамо то предузеће да бисмо га некако спремили за макар и делимичну приватизацију.

Иначе, компанија „Кроноспан Chеmical Холдингс” Лтд с Кипра једина је у законском року откупила и преузела документацију за куповину МСК-а, али се касније није јавила.

За панчевачку „Азотару” и „Петрохемију”, осим позива за писма о заинтересованости, јавни позив за приватизацију још није расписан. Пред крај прошле године најављено је да ће у марту ове бити расписани јавни позиви. Тим пре што данас „Петрохемија” позитивно послује по Унапред припремљеном плану реорганизације, што гарантује њен опоравак, који је постигнут, између осталог, и тим што су јој стара дуговања делом отписана, а већим делом су их повериоци конвертовали у власнички капитал. За разлику од ње, „Азотара” је бележила губитке и економисти тврде да послује неодрживо, што доводи до честих прекида производње. Као потенцијални инвеститори у петрохемијски комплекс у Србији протекле године помињани су Кинези, Руси, Казахстанци...

Фискални савет Србије упозорио је на то да јавна предузећа, попут РТБ-а „Бор” и „Петрохемије”, тренутно не праве губитке због повољних међународних тржишних околности, али и њима су за будуће одрживо пословање и повећање укупног привредног раста Србије, неопходне огромне инвестиције. За те инвестиције нити та предузећа имају новца, нити држава, због чега је потребно да нађу партнера који то може, односно да треба да се приватизују у овој години.

Прави модел приватизације та три велика јавна предузећа очигледно се још увек тражи. Но, они нису једини чија судбина што пре мора бити решена да се не би нарушила финансијска стабилност државе. Недавно је државни секетар Министарства привреде Милун Тривунац подсетио на то да држава треба да приватизује још око 100 предузећа, додајући да приватизација преосталих компанија није орочена. Он очекује да ће до краја  године бити приватизован РТБ „Бор”, и то успешно, као „Железара Смедерево”, која сада послује позитивно.

Међутим, о хемијском комплексу који чека на приватизацију није говорио нити ју је најављивао за ову годину.

Да ипак све три компаније, које тренутно запошљавају око 3.000 радника, треба током године да нађу стратешког партнера и да престану да буду „омча” око врата државе, недавно је упозорио и Фискални савет Србије.

Љ. Малешевић