Traži se čarobni štapić za „Petrohemiju” i „Azotaru”

Za tri velike vojvođanske kompanije još nema ni raspleta ni zainteresovanih ozbiljnih investitora.

Marta prošle godine Ministarstvo privrede objavilo je javne pozive za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učestovanje u privatizaciji tri fabrike petrohemijskog kompleksa: Metanolsko-sirćetnog kompleksa iz Kikinde i pančevačkih postrojenja „Azotara” i „Petrohemija”. Javni poziv bio je otvoren do 3. maja prošle godine, a zainteresovani je u pismu trebalo da predlože plan investicija i proizvodnje i model privatizacije.

U protekloj godini, samo je za Metanolsko-sirćetni kompleks, u decembra, raspisan javni tender za privatizaciju jer su pre toga dva investitora iskazala interesovanje za tu kikindsku kompaniju koja na svetsko tržište izvozi 95 odsto metanola, a od proizvedene sirćetne kiseline 98 rocenata ide uglavnom na tržište EU. Rok za podnošenje prijava bio je 9. februar ove godine, a početna cena za prodaju 100 odsto kapitala tog preduzeća bila je 38,5 miliona evra. MSK radi od 1987. godine, a danas zapošljava 530 radnika. Međutim, pokazalo se da, i pored silnih najava potencijalnih investitora, zapravo kupaca za MSK nema. Premijerka Ana Brnabić objasnila je da će u narednih nekoliko meseci biti nađeno drugačije, ali adekvatno, rešenje za Metanolsko-sirćetni kompleks jer se pokazalo da je privatizacija preko javnog tendera nemoguća.

– Rešenje se očekuje u narednih nekoliko meseci, kada se utvrdi šta se desilo s prethodnim pokušajem privatizacije – objasnila je premijerka Ana Brnabić. – Ako je nemoguća privatizacija, videćemo kako da dalje restrukturiramo to preduzeće da bismo ga nekako spremili za makar i delimičnu privatizaciju.

Inače, kompanija „Kronospan Chemical Holdings” Ltd s Kipra jedina je u zakonskom roku otkupila i preuzela dokumentaciju za kupovinu MSK-a, ali se kasnije nije javila.

Za pančevačku „Azotaru” i „Petrohemiju”, osim poziva za pisma o zainteresovanosti, javni poziv za privatizaciju još nije raspisan. Pred kraj prošle godine najavljeno je da će u martu ove biti raspisani javni pozivi. Tim pre što danas „Petrohemija” pozitivno posluje po Unapred pripremljenom planu reorganizacije, što garantuje njen oporavak, koji je postignut, između ostalog, i tim što su joj stara dugovanja delom otpisana, a većim delom su ih poverioci konvertovali u vlasnički kapital. Za razliku od nje, „Azotara” je beležila gubitke i ekonomisti tvrde da posluje neodrživo, što dovodi do čestih prekida proizvodnje. Kao potencijalni investitori u petrohemijski kompleks u Srbiji protekle godine pominjani su Kinezi, Rusi, Kazahstanci...

Fiskalni savet Srbije upozorio je na to da javna preduzeća, poput RTB-a „Bor” i „Petrohemije”, trenutno ne prave gubitke zbog povoljnih međunarodnih tržišnih okolnosti, ali i njima su za buduće održivo poslovanje i povećanje ukupnog privrednog rasta Srbije, neophodne ogromne investicije. Za te investicije niti ta preduzeća imaju novca, niti država, zbog čega je potrebno da nađu partnera koji to može, odnosno da treba da se privatizuju u ovoj godini.

Pravi model privatizacije ta tri velika javna preduzeća očigledno se još uvek traži. No, oni nisu jedini čija sudbina što pre mora biti rešena da se ne bi narušila finansijska stabilnost države. Nedavno je državni seketar Ministarstva privrede Milun Trivunac podsetio na to da država treba da privatizuje još oko 100 preduzeća, dodajući da privatizacija preostalih kompanija nije oročena. On očekuje da će do kraja  godine biti privatizovan RTB „Bor”, i to uspešno, kao „Železara Smederevo”, koja sada posluje pozitivno.

Međutim, o hemijskom kompleksu koji čeka na privatizaciju nije govorio niti ju je najavljivao za ovu godinu.

Da ipak sve tri kompanije, koje trenutno zapošljavaju oko 3.000 radnika, treba tokom godine da nađu strateškog partnera i da prestanu da budu „omča” oko vrata države, nedavno je upozorio i Fiskalni savet Srbije.

LJ. Malešević