overcast clouds
15°C
20.09.2024.
Нови Сад
eur
117.058
usd
105.2585
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Трампова Српкиња: Желела сам да мој глас има моћ

19.12.2019. 16:14 16:23
Пише:
Извор: Tanjug (Milica Nikolić)

БЕОГРАД: Садашњи економски показатељи у Србији су позитивни и ствари иду на боље у многим сегментима, али је преостало још доста посла како би се, пре свега, побољшао животни стандард људи - оцењује економске прилике у Србији председница америчке Савезне корпорације за осигурање депозита ФДИЦ Јелена Маквилијамс коју многи називају најмоћнијом српкињом у Трамповој администацији.

Маквилијамс, која је ових дана у посети Србији на позив српске Агенције за осигурање депозита данас је одржала предавање на Београдској банкарској академији на тему ''Sistеm осигурања депозита у САД".

У разговору са новинарима каже да примећује да су у Србији "ствари сада мало боље" у односу на период када је отишла из земље", да је град је чистији, да је животни стандард такође мало порастао, али да је и преостало још доста посла...

С лошег смо се померили на мало боље, али то још увек није добро. Свака цаст за реформе које Србија спроводи, али важно је привући страни капитал и обезбедити више домаћег, рекла је Маквилијамс за Танјуг.

Наводи да је важно да постоји владавина права, да се закони поштују и једнако применују на све, као и да постоји предвидивост пословања, што је посебно важно страним инвеститорима.

Реформе које Србија спроводи веома су важне не само због чланства у ЕУ већ саме земље, истиче она.

Реформе које се захтевају од Србије, ако су добре за напредак земље српска влада треба да спроведе без питања да ли ће ући у ЕУ или не, ако то доприноси доласку страног капитала, каже она.

Јелена Маквилијамс, девојачко Обренић рођена је у Београду 1973. године, а из Београда је отишла 1991. године.

Присећа се да се у Америку запутила са свега 500 долара у дзепу на размену ученика у Калфорнију. Потом је завршила студије политичких наука на Универтитету у Берклију, а онда и последипломске студије права. као адвокат радила је најпре у Силиконској долини, потом у Вашингтону, а онда се обрела и у Централну банци, затим Америчком сенату...

Како прича позвали су је да ради као адвокат у 12. највећој америчкој банци, а онда је стигао позив из Трампове администрације да води државну корпорацију за осигурање депозита која располаже са 13 милиона долара депозита и заједно с центраним банкама савезних држава надлежна је за контролу пословања око 3.700 банака које имају дозволу за рад у свим америчким државама.

У америчкој влади примећује нема много Срба јер генерацијама наша дијаспора није школовала људе за дипломатију.

У Америци можете лепо да зарадите ако се бавите било којим послом и ако доста радите, али је много теже убацити се у политички ланац где имате моћ одлука. Мени је било битно да се пробијем у те кругове где имам моћ одлучивања, рекла је она.

Објашњава да је корпорација независна у раду и да, рецимо, могу да је смене само ако прекрши закон, будући да је за њу гласао Сенат.

Не сарађујемо много са Белом кућом, да бисмо задржали независност и трудимо се да интеракције буду минималне, објашњава саговорница.

Систем у корпорацији је такав, објашњава Маквилијамс, да практично изнад себе нема шефа, али то не знаци да не мора, како каже, да поштује одредња правила који су веома ригорозна.

На пример, не смем да узмем кафу или пиће од некога ко ради за банку или ако ме неко зове на ручак, ја морам да га платим иако је у оквиру неке конференције. То је постављено тако да би се спречила свака могућа корупција, истиче она.

Будући да много ради, каже са жаљењем, Београд, град у коме је рођена не може чешће да посети.

Последњи пут била је у Србији пре две године и то свега два дана јер је отац желео да га одведе у Црну Гору на породично имање и покаже где жели да буде сахрањен.

У Америци њена породица, која се такође преселила 2001. негује односе са нашом дијапором. Спрски језик, прича она, такође веома негују, те у кући сви причају на српском, чак и ћерка које је рођена у САД 2001. године.

Аутор:
Пошаљите коментар