Тема Дневника: Полетања са Ченеја, из Вршца и Суботице

Како се може приметити, цивилни аеродроми планирани су код Новог Сада, на Ченеју, у Вршцу и Суботици, и то, како је наведено, као чворишта у регионалном систему ваздушних лука, првенствено за путнички саобраћај (чартер летови), мањих авиокомпанија..

„Основна концепција просторног развоја аеродромске инфраструктуре заснива се на реализацији пројеката који стимулишу развој мреже ради повезивања аеродрома у Србији али и са окружењем, али и на реконструкцији и рехабилитацији мреже локалног карактера, формирању квалитетних база података и стандардизацији и модернизацији ваздушних лука и пеатећих система”, наведно је у тексту плана.

Интересантна је чињеница да се у новом плану не спомиње аеродром на потесу између Ковиља, Будисаве и Шајкаша, 15 километара од Српске Атине, који је пак предвиђен документом вишег реда - Просторним планом Србије (2021-2035), који је предат на јавни увид прошле године.

Аутори новог просторног плана Војводине констатовали су да у prеthodnom периоду (2011-2020) није било значајнијих помака у реализацији регионалних ваздушних пристаништа  (Нови Сад, Сомбор, Вршац и Суботица), нити је реализована пренамена, реструктуирање  војних аеродрома (Сомбор, Ковин, Бела Црква), а изостала су и улагања у спортске аеродроме, значајне за туристичку и пословну понуду Војводине.

Србија тренутно има 33 аеродрома, од којих се за међународни превоз користе три - „Никола Тесла” у Београду, „Константин Велики” у Нишу и „Морава” у Краљеву, с тим да се цивилни саобраћај обавља и у Вршцу, Бору и Приштини.

Надлежни подсећају да у Војводини једино цивилни аеродром у Вршцу има асфалтну писту дужине 1.000 метара и ширине 25, и могућности за међународни саобраћај, док се остала летилишта користе за спортске и делимично привредне активности - Нови Сад, Сремска Митровица, Бечеј, Зрењанин, Бела Црква, Кикинда и Суботица.

Објашњено је да је основни циљ просторног развоја ваздушног саобраћаја у Војводини повећање приступачности и интеграција у ваздухопловни систем Србије али Европе. Осим тога, да би саобраћај  био организован на вишен нивоу, него што је то тренутно, требало би дефинисати активности и убзати рад на планским документима и пројектима, те искористити постојеће ресурсе и унапредити инфраструктуру, сматрају творци просторног плана.

Како се може приметити, до 2025. године приоритети су формирање цивилног аеродрома Нови Сад - Ченеј и реконструкција аеродрома Вршац, односно то је планирано у првој фази спровођења плана. У каснијем периоду, после 2025., приоритети су обнова и осавремењавање аеродрома у Панчеву и у Зрењанину (Ечка).

Планирану мрежу објеката ваздушног саобраћаја употпуњују спортски аеродроми у Зрењанину (Ечка), Кикинди (Дракслеров салаш), Панчеву (Утва), Сремској Митровици (Велики Радинци), Белој Цркви (Чешко Село), Ковину, Бечеју (Фантаст), Новом Бечеју (Бочар), Руми, као и спортска летилишта на другим местима, на којима постоје могућности заинтересованост и економска оправданост.

Творци новог просторног плана наводе да савремена кретања у авионском путничком саобраћају указују на то да постоји потреба за изградњом мањих аеродрома, које могу користити нискобуџетне компаније. Очекује се да ће то допринети повећању приступачности одређених региона, као и развоју туризма. Међутим, како је објашњено, проблем представља недостатак планске документације за оспособљавање појединих аеродрома, као и концепт развоја.

Просторни развој војвођанских аеродрома и инфраструктуре заснива се на њиховом развоју и опремању и даљој реализацији пројеката, у оквиру мреже аеродрома са дозволом и оних са саглашношћу, који у територијалном смислу чине мрежу регионалних аеродрома. Како је наведено, припадност законски дефинисаној категорији аеродрома није константна и у том смислу могуће су промене у периоду имплементације документа, који је на јавном увиду до 19. априла.

Планска решења подразумевају проширење, модернизацију и опремање  аеродрома „Ченеј”, LYNS, те израду одговарајуће документације на основу које ће се додатно дефинисати и утврдити које аеродроме из постојеће мреже треба у функционалном смислу модернизовати и реконструисати у циљу даљег остваривања равномернијег регионалног развоја, јачања територијалног интегритета и развоја система ваздушног транспорта. Осим тога, предвиђена је и додатна провера могућности за коришћење војног аеродрома у Сомбору у цивилне сврхе.

О жељама Новосађана да у свом комшилуку добију путнички аеродром, не треба много говорити, а нацрт плана за ваздушну луку на Ченеју био је на јавном увиду 2020. године. Аеродром надомак Новог Сада, тачније 15 километара од војвођанске престонице, не само да би растеретио ваздушни саобраћај, већ би путници лакше и брже стизали на Новосадски сајам, Егзит, али и до Института за крадиоваскуларне болести у Сремској Каменици...

Планирано је да с „Ченеја”, након проширења и осавремењавања, полећу авиони niskobuyеtnih компанија, туристички и раднички чартер-летови, те авио-такси, с тим да ће аеродром задржаћти и спортско-пољопривредну намену.

Урбанисти су простор поделили на неколико функционалних целина, тако да је у југоисточном делу, на површини од 70,87 хектара, планирана  градња комплекса са свим пратећим садржајима, док ће у северозападном делу бити смештени пословни садржаји на 8,78 хектара, као и салаша на око 32 хектара. Предвиђена је полетно-слетна стаза дужине 1.700 и ширине 30 метара, с кодном  ознаком „3Ц”, што значи да ће ту моћи да слећу авиони с распоном крила од 24 до 36 метара и максималним капацитетом око 100 места. Осим тога, ченејски аеродром би „носио” и ознаку „2Ц”, која се односи на травнату полетно-слетну стазу дужине 1.000 и ширине 30 метара.

У јужном делу пристанишног комплекса биће објекти путничког и карго пристаништа, односно пристанишна зграда, технички блок с контролним торњем и пунктовима, затим простор ватрогасне службе с резервоаром за воду, те платформа за прихват и отпрему, магацин за складиштење робе, рулне стазе (површина намењена за кретање ваздухоплова између паркинга и полетно-слетне стазе), паркинзи, станица за снабдевање горивом, као и складиште млазног горива и авио-бензина.

Осим аеродромског комплекса, неопходно је изградити и приступне саобраћајнице организовати јавни превоз. Планирана  је градња кружног тока, као и два стајалишта за соло аутобусе на краку раскрснице у правцу Сирига. Урбанисти су оставили могућност повезивања аеродрома на железничку мрежу, односно на локалну пругу Римски шанчеви – Бечеј, која је од пристанишног комплекса аеродрома удаљена 2,8 километара.

Ченејски атар препознатљив је по великом броју салаша, који су туристима све интереантнији. Постојећи салаши биће сачувани, уз могућност изградњу нових, с традиционалним карактеристикама, или пак промену намене садашњих објеката.

Уз комплекс ваздушне луке предвиђени су пословни садржаји, попут услужног и производног занатства, туризам, који би, како се очекује, допунили функцију аеродрома.

Јована Вукашиновић