Tema Dnevnika: Poletanja sa Čeneja, iz Vršca i Subotice

Kako se može primetiti, civilni aerodromi planirani su kod Novog Sada, na Čeneju, u Vršcu i Subotici, i to, kako je navedeno, kao čvorišta u regionalnom sistemu vazdušnih luka, prvenstveno za putnički saobraćaj (čarter letovi), manjih aviokompanija..

„Osnovna koncepcija prostornog razvoja aerodromske infrastrukture zasniva se na realizaciji projekata koji stimulišu razvoj mreže radi povezivanja aerodroma u Srbiji ali i sa okruženjem, ali i na rekonstrukciji i rehabilitaciji mreže lokalnog karaktera, formiranju kvalitetnih baza podataka i standardizaciji i modernizaciji vazdušnih luka i peatećih sistema”, navedno je u tekstu plana.

Interesantna je činjenica da se u novom planu ne spominje aerodrom na potesu između Kovilja, Budisave i Šajkaša, 15 kilometara od Srpske Atine, koji je pak predviđen dokumentom višeg reda - Prostornim planom Srbije (2021-2035), koji je predat na javni uvid prošle godine.

Autori novog prostornog plana Vojvodine konstatovali su da u prethodnom periodu (2011-2020) nije bilo značajnijih pomaka u realizaciji regionalnih vazdušnih pristaništa  (Novi Sad, Sombor, Vršac i Subotica), niti je realizovana prenamena, restruktuiranje  vojnih aerodroma (Sombor, Kovin, Bela Crkva), a izostala su i ulaganja u sportske aerodrome, značajne za turističku i poslovnu ponudu Vojvodine.

Srbija trenutno ima 33 aerodroma, od kojih se za međunarodni prevoz koriste tri - „Nikola Tesla” u Beogradu, „Konstantin Veliki” u Nišu i „Morava” u Kraljevu, s tim da se civilni saobraćaj obavlja i u Vršcu, Boru i Prištini.

Nadležni podsećaju da u Vojvodini jedino civilni aerodrom u Vršcu ima asfaltnu pistu dužine 1.000 metara i širine 25, i mogućnosti za međunarodni saobraćaj, dok se ostala letilišta koriste za sportske i delimično privredne aktivnosti - Novi Sad, Sremska Mitrovica, Bečej, Zrenjanin, Bela Crkva, Kikinda i Subotica.

Objašnjeno je da je osnovni cilj prostornog razvoja vazdušnog saobraćaja u Vojvodini povećanje pristupačnosti i integracija u vazduhoplovni sistem Srbije ali Evrope. Osim toga, da bi saobraćaj  bio organizovan na višen nivou, nego što je to trenutno, trebalo bi definisati aktivnosti i ubzati rad na planskim dokumentima i projektima, te iskoristiti postojeće resurse i unaprediti infrastrukturu, smatraju tvorci prostornog plana.

Kako se može primetiti, do 2025. godine prioriteti su formiranje civilnog aerodroma Novi Sad - Čenej i rekonstrukcija aerodroma Vršac, odnosno to je planirano u prvoj fazi sprovođenja plana. U kasnijem periodu, posle 2025., prioriteti su obnova i osavremenjavanje aerodroma u Pančevu i u Zrenjaninu (Ečka).

Planiranu mrežu objekata vazdušnog saobraćaja upotpunjuju sportski aerodromi u Zrenjaninu (Ečka), Kikindi (Drakslerov salaš), Pančevu (Utva), Sremskoj Mitrovici (Veliki Radinci), Beloj Crkvi (Češko Selo), Kovinu, Bečeju (Fantast), Novom Bečeju (Bočar), Rumi, kao i sportska letilišta na drugim mestima, na kojima postoje mogućnosti zainteresovanost i ekonomska opravdanost.

Tvorci novog prostornog plana navode da savremena kretanja u avionskom putničkom saobraćaju ukazuju na to da postoji potreba za izgradnjom manjih aerodroma, koje mogu koristiti niskobudžetne kompanije. Očekuje se da će to doprineti povećanju pristupačnosti određenih regiona, kao i razvoju turizma. Međutim, kako je objašnjeno, problem predstavlja nedostatak planske dokumentacije za osposobljavanje pojedinih aerodroma, kao i koncept razvoja.

Prostorni razvoj vojvođanskih aerodroma i infrastrukture zasniva se na njihovom razvoju i opremanju i daljoj realizaciji projekata, u okviru mreže aerodroma sa dozvolom i onih sa saglašnošću, koji u teritorijalnom smislu čine mrežu regionalnih aerodroma. Kako je navedeno, pripadnost zakonski definisanoj kategoriji aerodroma nije konstantna i u tom smislu moguće su promene u periodu implementacije dokumenta, koji je na javnom uvidu do 19. aprila.

Planska rešenja podrazumevaju proširenje, modernizaciju i opremanje  aerodroma „Čenej”, LYNS, te izradu odgovarajuće dokumentacije na osnovu koje će se dodatno definisati i utvrditi koje aerodrome iz postojeće mreže treba u funkcionalnom smislu modernizovati i rekonstruisati u cilju daljeg ostvarivanja ravnomernijeg regionalnog razvoja, jačanja teritorijalnog integriteta i razvoja sistema vazdušnog transporta. Osim toga, predviđena je i dodatna provera mogućnosti za korišćenje vojnog aerodroma u Somboru u civilne svrhe.

O željama Novosađana da u svom komšiluku dobiju putnički aerodrom, ne treba mnogo govoriti, a nacrt plana za vazdušnu luku na Čeneju bio je na javnom uvidu 2020. godine. Aerodrom nadomak Novog Sada, tačnije 15 kilometara od vojvođanske prestonice, ne samo da bi rasteretio vazdušni saobraćaj, već bi putnici lakše i brže stizali na Novosadski sajam, Egzit, ali i do Instituta za kradiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici...

Planirano je da s „Čeneja”, nakon proširenja i osavremenjavanja, poleću avioni niskobuyetnih kompanija, turistički i radnički čarter-letovi, te avio-taksi, s tim da će aerodrom zadržaćti i sportsko-poljoprivrednu namenu.

Urbanisti su prostor podelili na nekoliko funkcionalnih celina, tako da je u jugoistočnom delu, na površini od 70,87 hektara, planirana  gradnja kompleksa sa svim pratećim sadržajima, dok će u severozapadnom delu biti smešteni poslovni sadržaji na 8,78 hektara, kao i salaša na oko 32 hektara. Predviđena je poletno-sletna staza dužine 1.700 i širine 30 metara, s kodnom  oznakom „3C”, što znači da će tu moći da sleću avioni s rasponom krila od 24 do 36 metara i maksimalnim kapacitetom oko 100 mesta. Osim toga, čenejski aerodrom bi „nosio” i oznaku „2C”, koja se odnosi na travnatu poletno-sletnu stazu dužine 1.000 i širine 30 metara.

U južnom delu pristanišnog kompleksa biće objekti putničkog i kargo pristaništa, odnosno pristanišna zgrada, tehnički blok s kontrolnim tornjem i punktovima, zatim prostor vatrogasne službe s rezervoarom za vodu, te platforma za prihvat i otpremu, magacin za skladištenje robe, rulne staze (površina namenjena za kretanje vazduhoplova između parkinga i poletno-sletne staze), parkinzi, stanica za snabdevanje gorivom, kao i skladište mlaznog goriva i avio-benzina.

Osim aerodromskog kompleksa, neophodno je izgraditi i pristupne saobraćajnice organizovati javni prevoz. Planirana  je gradnja kružnog toka, kao i dva stajališta za solo autobuse na kraku raskrsnice u pravcu Siriga. Urbanisti su ostavili mogućnost povezivanja aerodroma na železničku mrežu, odnosno na lokalnu prugu Rimski šančevi – Bečej, koja je od pristanišnog kompleksa aerodroma udaljena 2,8 kilometara.

Čenejski atar prepoznatljiv je po velikom broju salaša, koji su turistima sve intereantniji. Postojeći salaši biće sačuvani, uz mogućnost izgradnju novih, s tradicionalnim karakteristikama, ili pak promenu namene sadašnjih objekata.

Uz kompleks vazdušne luke predviđeni su poslovni sadržaji, poput uslužnog i proizvodnog zanatstva, turizam, koji bi, kako se očekuje, dopunili funkciju aerodroma.

Jovana Vukašinović