Технолошки сектор све значајнији: У Србији око 2.500 ИТ компанија

Из године у годину расте број компанија, број запослених, а расте и извоз. Тако је прошле године, и поред тога што је извоз растао знатно мање него у годинама пре пандемије коронавируса, ипак забележен раст од четири одсто, а раст је настављен и ове године. Већ половином године било је јасно да ће резултати у овој привредној грани бити добри јер је у јулу Србија имала рекордан извоз услуга информационих и комуникационих технологија од 171 милион евра, што је 56 одсто више него у истом периоду 2020. године и 35 одсто више него у јулу 2019, а када се упореде с јулом 2016. године, извоз је три пута већи.

Да је ИТ сектор и те како важан сегмент домаће привреде указала је недавно и премијерка Ана Брнабић, указујући да је анализа Народне банке Србије за сектор информационо-комуникационих технологија до краја октобра показала да је вредност извоза до тог месеца чак милијарду и 470 милиона евра.

- То је, практично, вредност извоза наше памети и то значи да су наши иноватори створили нешто што је у толикој вредности извезено у свет - рекла је Ана Брнабић. - ИКТ сектор је највећа нето извозна грана јер је надмашио пољопривреду у висини извоза, а има веће учешће у БДП-у него, рецимо, грађевинарство.

Премијерка је истакла и да су од 2008. до 2021. године извоз и суфицит у области информационих технологија знатно измењен.

- Извоз је 2008. године био 178 милиона евра, а суфицит нисмо ни имали, већ смо имали дефицит - увозили смо више памети него што смо је извозили. До краја ове године висина нашег извоза биће близу две милијарде евра, а суфицит у првих 10 месеци износи скоро милијарду и по евра.

Тренутно у Србији послује око 2.500 ИТ предузећа, а међу њима је у новом Саду њих око 400, од којих је највише малих и микро предузећа, у којима је ради до 10 запослених, док је заиста великих компанија неколико десетина. У овом сектору, не рачунајући стручњаке који раде у јавном сектору, банкарству, осигурању... ради више од 40.000 људи, што је знатно више него пре пет година, када је у сектору програмирања било запослено 19.000 људи.

Зараде запослених у ИТ сектору знатно су изнад републичког просека и тако је већ дуго. Тако су запослени у области рачунско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности у октобру, у просеку, зарадили највише у Србији и једино је њихова просечна плата била виша од 200.000 динара. Тог месеца је плата у овој области, у просеку, била 215.869 динара - односно око 1.850 евра. Наравно, то није зарада коју зарађују сви у ИТ сектору, односно неко зарађује и више од тога, а неко и мање, али је извесно да је просечна зарада у Србији тог месеца била три пута мања од просека у ИТ сектору.

Перспективе развоја овог сектора су велике, али треба рећи да је потребно да се направе кораци који би то и заиста обезбедили на најбољи начин. Наиме, ИТ сектор се и у Србији и у свету суочава с хроничним недостатком стручног кадра, па је важно да се постојећи задрже у Србији и да се млади људи образују за ове послове. За снажнији развој ИТ сектора је пре свега важно повећати стопу улагања у ИТ по глави становника, јер се тиме  повећава и број кадрова у ИТ сектору, а потребно је и да се пружи већа подршка предузетништву.

Будући да стручног кадра нема довољно, ИТ компаније се труде да запосленима понуде што је могуће боље услове, а они који већ раде у ИТ сектору или то планирају, за разлику од оних који посао траже у готово свим другим областима, у позицији су да бирају компаније у којима ће се запослити. Наиме, ИТ стручњаци су свесни да са знањем и вештинама које поседују врло лако могу да нађу други посао - и у Србији и ван ње и да могу радити и за домаћег и за страног послодавца,а  то знају и менаџменти компанија којима је овај кадар потребан.

У Србији би до 2025. године, према прогнозама, број запослених у ИТ индустрији могао да порасте и на 120.000, односно да се повећа за чак три пута, саопштио је Мајкрософт.

„Највећи број радних места се очекује на подручју развоја софтвера, cloud технологија, дата сциенце и cyber безбедности. Кроз процес дигиталне трансформације све гране индустрије су постале повезане са ИТ сектором, тако да ИТ индустрији нису потребни само програмери, већ и познаваоци различитих индустрија: продаје, производње, здравства, банкарства...”, рекао је директор компаније “Мицрософт” у Србији Милан Госпић.

Потребни су, каже, пословни аналитичари, графички дизајнери, пројектни менаџери, тестери и разни други профили.

Добрила Млађеновић