Техничке резерве српске индустрије осигурања 1,7 мрлд евра
КОПАОНИК: Техничке резерве српске индустрије осигурања износе више од милијарду и седамсто милиона евра, речено је на панелу “Осигурање: Незгоде се не могу планирати - заштита може”, који је одржан у оквиру Копаоник бизнис форума.
Генерални директор компаније “Дунав осигурање“ Мирко Петровић је рекао да су од 2005. године, када је Народна банка преузела надзор над индустријом осигурања, техничке резерве порасле у еурима више од шест пута, а премије нешто више од два пута.
То, додао је, говори да осигуравајућа индустрија располаже огромним и озбиљним фондовима за решавање одштетних захтева грађана.
Рокови су специфични зависно о каквим жртвама је реч, рекао је и додао да постоје лимити у материјалним и нематеријалним штетама.
Материјалне штете су имовинске штете, умањење имовинске вредности, трошкови лечења, трошкови туђе помоћи и неге...док се нематеријалне штете односе на умањење опште животне активности, на претрпљени физички бол, страх, душевни бол и патњу због губитка или тешког инвалидитета најрођенијих, навео је Петровић.
У српском осигурању лимит за нематеријалну штету је милион евра, а за материјалну 200.000 евра, прецизирао је Петровић и додао да се у нашем нацрту закона предвиђа повећање лимита за материјалну стету до 500.000 евра, а за нематеријалну до 2,5 милиона евра.
Генерални директор “Винер штедиша” осигурања Зоран Благојевић је рекао да осигуравајуће компаније не могу спречити наступање ризика, али да је функција осигурања да уз финансијску помоћ помогне грађанима да на што лакши начин превазиђу негативне ефекте инцидената који се дешавају у животу.
Истакао је да свако од нас треба да буде одговоран према себи и својим најближима и да преко полисе осигурања, ако се деси штета, у кратком временском периоду ту штету надомести и настави да живи истим квалитетом живота.
Смисао животног осигурања је да се кроз дугорочно улагање обезбеди одређени квалитет живота у периоду када више не будемо довољно способни да кроз неки свој редован приход обезбедимо тај ниво средстава, рекао је Благојевић.
Генерални директор “Триглав осигурања” Драган Марковић је говорио о осигурању када је у питању пољопривреда.
Навео је да Србија има 560.000 пољопривредних газдинстава који обрађују 3,5 милиона хектара пољопривредних површина.
Оно што је проблем то је да се осигурава укупно 12 одсто пољопривредних површина, три одсто кроз пољопривредне произвођаче и девет кроз предузетнике и физичка лица, додао је он.
На панелу је говорила и наша позната новинарка Деа Ђурђевић која је у саобраћајној несрећи прошле године тешко повредила руку.
Кроз презентацију је описала шта јој се догодило и како је текао процес њеног опоравка и указала да је важно имати полису осигурања.
На то је Петровић рекао да је то била комплексна собраћајна несрећа у којој су учествовала три аутобуса и два аутомобила, да су биле укључене три осигуравајуће компаније, те да су код “Дунав осигурања” били осигурани два аутобуса и један аутомобил.
Деа је претрпела тешке телесне повреде. Дунав осигурање је аконтационо исплатило део нематеријалне штете, а конацна нематеријална штета ће бити утврђена тек по окончању лечења”, рекао је Петровић и додао да је “Дунав осигурање” исплатило и аконтациони део за ренту везано за туђу помоћ и негу.
Деа је рекла да је “Дунав осигурање” испоштовало све што је требало да испоштује, у предвиђеним законским роковима, те поручила да људи треба да имају поверење у осигуравајућу кућу.