Tehničke rezerve srpske industrije osiguranja 1,7 mrld evra

Generalni direktor kompanije “Dunav osiguranje“ Mirko Petrović je rekao da su od 2005. godine, kada je Narodna banka preuzela nadzor nad industrijom osiguranja, tehničke rezerve porasle u eurima više od šest puta, a premije nešto više od dva puta.

To, dodao je, govori da osiguravajuća industrija raspolaže ogromnim i ozbiljnim fondovima za rešavanje odštetnih zahteva građana.

Rokovi su specifični zavisno o kakvim žrtvama je reč, rekao je i dodao da postoje limiti u materijalnim i nematerijalnim štetama.

Materijalne štete su imovinske štete, umanjenje imovinske vrednosti, troškovi lečenja, troškovi tuđe pomoći i nege...dok se nematerijalne štete odnose na umanjenje opšte životne aktivnosti, na pretrpljeni fizički bol, strah, duševni bol i patnju zbog gubitka ili teškog invaliditeta najrođenijih, naveo je Petrović.

U srpskom osiguranju limit za nematerijalnu štetu je milion evra, a za materijalnu 200.000 evra, precizirao je Petrović i dodao da se u našem nacrtu zakona predviđa povećanje limita za materijalnu stetu do 500.000 evra, a za nematerijalnu do 2,5 miliona evra.

Generalni direktor “Viner štediša” osiguranja Zoran Blagojević je rekao da osiguravajuće kompanije ne mogu sprečiti nastupanje rizika, ali da je funkcija osiguranja da uz finansijsku pomoć pomogne građanima da na što lakši način prevaziđu negativne efekte incidenata koji se dešavaju u životu.

Istakao je da svako od nas treba da bude odgovoran prema sebi i svojim najbližima i da preko polise osiguranja, ako se desi šteta, u kratkom vremenskom periodu tu štetu nadomesti i nastavi da živi istim kvalitetom života.

Smisao životnog osiguranja je da se kroz dugoročno ulaganje obezbedi određeni kvalitet života u periodu kada više ne budemo dovoljno sposobni da kroz neki svoj redovan prihod obezbedimo taj nivo sredstava, rekao je Blagojević.

Generalni direktor “Triglav osiguranja” Dragan Marković je govorio o osiguranju kada je u pitanju poljoprivreda.

Naveo je da Srbija ima 560.000 poljoprivrednih gazdinstava koji obrađuju 3,5 miliona hektara poljoprivrednih površina.

Ono što je problem to je da se osigurava ukupno 12 odsto poljoprivrednih površina, tri odsto kroz poljoprivredne proizvođače i devet kroz preduzetnike i fizička lica, dodao je on.

Na panelu je govorila i naša poznata novinarka Dea Đurđević koja je u saobraćajnoj nesreći prošle godine teško povredila ruku.

Kroz prezentaciju je opisala šta joj se dogodilo i kako je tekao proces njenog oporavka i ukazala da je važno imati polisu osiguranja.

Na to je Petrović rekao da je to bila kompleksna sobraćajna nesreća u kojoj su učestvovala tri autobusa i dva automobila, da su bile uključene tri osiguravajuće kompanije, te da su kod “Dunav osiguranja” bili osigurani dva autobusa i jedan automobil.

Dea je pretrpela teške telesne povrede. Dunav osiguranje je akontaciono isplatilo deo nematerijalne štete, a konacna nematerijalna šteta će biti utvrđena tek po okončanju lečenja”, rekao je Petrović i dodao da je “Dunav osiguranje” isplatilo i akontacioni deo za rentu vezano za tuđu pomoć i negu.

Dea je rekla da je “Dunav osiguranje” ispoštovalo sve što je trebalo da ispoštuje, u predviđenim zakonskim rokovima, te poručila da ljudi treba da imaju poverenje u osiguravajuću kuću.