Табаковић: Стране инвестиције достигле 1,2 милијарди евра

"Атрактивност улагања у привреду Србије резултат је, пре свега, унапређења пословног амбијента и повољних финансијских услова, а убрзана је и реализација инфраструктурних пројеката", рекла је Табаковић на конференцији за медије у НБС.



Како је истакла, прилив капитала на финансијском рачуну, у највећој мери по основу страних директних инвестиција од преко милијарду евра од почетка године, покрио је дефицит текућег рачуна и резултирао растом девизних резерви. 



"С обзиром на то да је прилив страних директних инвестиција претежно усмерен у разменљиве секторе, у средњем року очекује се даљи раст извоза и постепено смањење спољне неравнотеже. Уз опадајућу путању спољног дуга, то доприноси даљем јачању екстерне позиције земље", навела је Табаковић.



Гувернер НБС је констатовала да се то позитивно одражава на кредитни рејтинг и премију ризика земље, подсетивши да је агенција "Standard&Purs" крајем 2018. поправила изгледе за повећање кредитног рејтинга са стабилних на позитивне, а да је "Фич" почетком маја потврдио стабилне изгледе, истичући континуитет економске политике Србије, усмерене ка даљем јачању макроекономских показатеља и смањењу јавног дуга. 



"Томе у прилог говори и снижење премије ризика, мерене индексом ЕМБИ, који је почетком маја за Србију близу свог историјског минимума. То потврђују и улагања страних инвеститора у државне хартије од вредности, о чему сведочи успешна реализација на аукцији седмогодишњих динарских државних хартија од вредности овог месеца. Верујемо да ће добри резултати економског програма бити потврђени и током актуелне посете Међународног монетарног фонда", поручила је Табаковић.



Према њеним речима, економска политика је домаћу економију учинила виталнијом и пособнијом да одговори на тржишне изазове, с којима смо се суочавали у прошлости и који нас очекују убудућности. 



"Србија је сада земља у којој се лакше послује и налази посао, а животни стандард расте на одрживим основама. Наравно, даља унапређења су могућа, пре свега структурним реформама, које ће подржати наставак раста инвестиција, конкурентности, профитабилности и запослености. То ће нам омогућити да очувамо постигнуте резултате и одговоримо на будуће изазове", закључила је гувернер НБС Јоргованка Табаковић.

„У Србији су настављени позитивни макроекономски трендови и у 2019. години, упркос неким негативним факторима из међународног окружења, изјавила је Табаковић.



На представљању мајског Извештаја о инфлацији у НБС, Табаковић је рекла да економска активност расте 18 месеци узастопно и да је привреда прошлу годину завршила са позитивним резултатом од 500 милијарди динара.



"Очувана је макроекономска и финансијска стабилност, повећана економска, инвестициона и спољнотрговинска активност, а учешће јавног дуга у БДП-у је додатно смањено", истакла је гувернер.



Све је то постигнуто, како је нагласила, упркос неповољним факторима у међународном окружењу, а пре свега упркос успоравању раста у зони евра.



Табаковић је навела да је већ шест година заредом инфлација ниска и стабилна, те да се очекује да таква остане и у наредном периоду. 



У извештају се указује да је у првом тромесечју остварен суфицит од 0,9 одсто БДП-а и то у условима знатно виших капиталних издатака државе и повећаних издатака за плате и пензије.



На крају марта јавни дуг државе износио је 23,4 милијарде евра, а његов удео у БДП-у био је 50,9 одсто и има тенденцију опадања.



Наводи се да успоравање раста спољне тражење, пре свега, из зоне евра и уведене таксе Приштине на робу из централне Србије одржава се на пад производње у прерађивачкој индустрији.



То за последницу има има нижу међугодишњу стопу раста БДП-а у првом тромесечју, која је према процени Републичког завода за статистику износила 2,3 одсто.



НБС је задржала прогнозу раста БДП-а за ову годину на 3,5 одсто, а у средњем року очекује да ће он бити убрзан на око четири одсто и да ће бити вођен инвестицијама, извозом, као и растом потрошње домаћинстава на одрживим основама.



Референтна каматна стопа налази се на непромењеном нивоу од 3,0 одсто од априла 2018, што је њен најнижи ниво у режиму циљане инфлације.