Tabaković: Strane investicije dostigle 1,2 milijardi evra

"Atraktivnost ulaganja u privredu Srbije rezultat je, pre svega, unapređenja poslovnog ambijenta i povoljnih finansijskih uslova, a ubrzana je i realizacija infrastrukturnih projekata", rekla je Tabaković na konferenciji za medije u NBS.



Kako je istakla, priliv kapitala na finansijskom računu, u najvećoj meri po osnovu stranih direktnih investicija od preko milijardu evra od početka godine, pokrio je deficit tekućeg računa i rezultirao rastom deviznih rezervi. 



"S obzirom na to da je priliv stranih direktnih investicija pretežno usmeren u razmenljive sektore, u srednjem roku očekuje se dalji rast izvoza i postepeno smanjenje spoljne neravnoteže. Uz opadajuću putanju spoljnog duga, to doprinosi daljem jačanju eksterne pozicije zemlje", navela je Tabaković.



Guverner NBS je konstatovala da se to pozitivno odražava na kreditni rejting i premiju rizika zemlje, podsetivši da je agencija "Standard&Purs" krajem 2018. popravila izglede za povećanje kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne, a da je "Fič" početkom maja potvrdio stabilne izglede, ističući kontinuitet ekonomske politike Srbije, usmerene ka daljem jačanju makroekonomskih pokazatelja i smanjenju javnog duga. 



"Tome u prilog govori i sniženje premije rizika, merene indeksom EMBI, koji je početkom maja za Srbiju blizu svog istorijskog minimuma. To potvrđuju i ulaganja stranih investitora u državne hartije od vrednosti, o čemu svedoči uspešna realizacija na aukciji sedmogodišnjih dinarskih državnih hartija od vrednosti ovog meseca. Verujemo da će dobri rezultati ekonomskog programa biti potvrđeni i tokom aktuelne posete Međunarodnog monetarnog fonda", poručila je Tabaković.



Prema njenim rečima, ekonomska politika je domaću ekonomiju učinila vitalnijom i posobnijom da odgovori na tržišne izazove, s kojima smo se suočavali u prošlosti i koji nas očekuju ubudućnosti. 



"Srbija je sada zemlja u kojoj se lakše posluje i nalazi posao, a životni standard raste na održivim osnovama. Naravno, dalja unapređenja su moguća, pre svega strukturnim reformama, koje će podržati nastavak rasta investicija, konkurentnosti, profitabilnosti i zaposlenosti. To će nam omogućiti da očuvamo postignute rezultate i odgovorimo na buduće izazove", zaključila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

„U Srbiji su nastavljeni pozitivni makroekonomski trendovi i u 2019. godini, uprkos nekim negativnim faktorima iz međunarodnog okruženja, izjavila je Tabaković.



Na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji u NBS, Tabaković je rekla da ekonomska aktivnost raste 18 meseci uzastopno i da je privreda prošlu godinu završila sa pozitivnim rezultatom od 500 milijardi dinara.



"Očuvana je makroekonomska i finansijska stabilnost, povećana ekonomska, investiciona i spoljnotrgovinska aktivnost, a učešće javnog duga u BDP-u je dodatno smanjeno", istakla je guverner.



Sve je to postignuto, kako je naglasila, uprkos nepovoljnim faktorima u međunarodnom okruženju, a pre svega uprkos usporavanju rasta u zoni evra.



Tabaković je navela da je već šest godina zaredom inflacija niska i stabilna, te da se očekuje da takva ostane i u narednom periodu. 



U izveštaju se ukazuje da je u prvom tromesečju ostvaren suficit od 0,9 odsto BDP-a i to u uslovima znatno viših kapitalnih izdataka države i povećanih izdataka za plate i penzije.



Na kraju marta javni dug države iznosio je 23,4 milijarde evra, a njegov udeo u BDP-u bio je 50,9 odsto i ima tendenciju opadanja.



Navodi se da usporavanje rasta spoljne traženje, pre svega, iz zone evra i uvedene takse Prištine na robu iz centralne Srbije održava se na pad proizvodnje u prerađivačkoj industriji.



To za poslednicu ima ima nižu međugodišnju stopu rasta BDP-a u prvom tromesečju, koja je prema proceni Republičkog zavoda za statistiku iznosila 2,3 odsto.



NBS je zadržala prognozu rasta BDP-a za ovu godinu na 3,5 odsto, a u srednjem roku očekuje da će on biti ubrzan na oko četiri odsto i da će biti vođen investicijama, izvozom, kao i rastom potrošnje domaćinstava na održivim osnovama.



Referentna kamatna stopa nalazi se na nepromenjenom nivou od 3,0 odsto od aprila 2018, što je njen najniži nivo u režimu ciljane inflacije.