Светска економија се због короне убрзано дигитализује

Извршни директор компање М:тел и координатор Телеком Србија групе Владимир Лучић сматра да свет после вируса корона неће бити исти, јер се, примећује, свет и светска економија због короне убрзано дигитализују.

“Овај догађај је убрзао оно што би се десило, јер сада не само што фирме које нису ни размишљале да организују рад од куће почеле то да раде, већ и грађани проналазе нове апликације које до сада нису пробали, а које могу да им помогну у комуникацији. Када се заврши овај период, то ће бити нови период за светску економију”, рекао је Лучић.

Каже да доста стручњака пореди тренутно стање са Другим светским ратом, додајући да он није сагласан с тим, јер, истиче, овде ништа није уништено већ се читава економија “замрзла”, а покренуће се одмах после кризе.

“За то ће бити потребно време, али неке гране ће доживети експанзију, попут дигиталне економије, јер на пример Амазон је у овом период запослио додатно још 100.000 људи”, рекао је Лучић.

Истиче да ће дигитална економија омогућити и да људи из региона од своје куће раде за компаније у Америци или у некој другој земљи.

“После корона вируса појавиће се палета нових послова”, сматра Лучић.

Председник Српске асоцијације менаџера Драгољуб Дамљановић каже да је пандемија корона вируса угрозила многе гране, а да су међу најугроженијима индустрија, туризам и логистика.

“Такође, мала и средња предузећа су јако угрожена због лимитираног новчаног потенцијала да издрже кризу, потребно је да владе пробају прво њима да помогну да би што више људи задржало приход у овим тешким околностима”, рекао је Дамљановић.

Истиче да Влада Србије припрема више мера за помоћ привреди, а да су за сада одложена потраживања код банака, као и да се припрема гарантни фонд од неколико милијарди евра за приватни сектор.

Председник Асоцијације менаџера Црне Горе Будимир Раичковић каже да је свет суочен са пандемијом која погађа све аспекте друштвеног живота, здравство, економију, туризам.

“Као струка треба да кажемо оно што је потребно и да заједно учествујемо да привреда опстане. Мере која је влада у Црној Гори донела су почетни корак који је подлежан корекцијама и које би требало да се мењају у складу са потребама привреде”, рекао је Раичковић.

Каже да привреда даје свој максимум да опстане у овим тешким временима, а с обзиром да нема пројекција колико ће ово трајати, потребно је да владе унапређују мере подршке.

“Рецесија куца на врата, не само у Црној Гори, већ и глобално”, рекао је Раичковић.

Главни извршни директор Ловћен банке Винко Никић каже да банке морају бити стубови и носиоци великог дела активности како би се ситуације као тренутна лакше превазишле.

“Банке су стуб економије и подршке и у првом реду да припомогну. Банке помажу и помагаће привреду и грађане, и само да напоменем да су и ти радници у банкама данас на својим радним местима и за шалтерима”, подвукао је Никић.

Тренуто је, истиче, најважније у овој ситуацији сачувати здравље грађана, а онда ићи у решавање последица које оставља корона.

Извршни директор Монтеномакс C&L Радован Радуловић каже да су сектори шпедиције, транспорта и угоститељства најпогођенији новим вирусом, додајући да су запослени у шпедицији и транспорту и највише изложени ризику јер обављају послове на граничним прелазима, курири достављају на адресе…

“Оно што је најважније за моју компанију јесте да се сачува здравље радника, то је на првом месту, јер су људи најважнији ресурс, а после тога морамо размишљати о бизнису”, подвукао је Радуловић.

Истиче да се логистика суочава са великим проблемима, јер су све границе у окружењу затворене, додајући да је у региону отоврено само пет путних праваца за транспорт робе, да су авионски и железнички саобраћаји потпуно заустављени, лука Бар највише функционише у контејнерима…

“Саобраћај се обавља отежано, иако имамо доста камиона, чак је и гориво појефтинило, али немамо заинтересованости привреде из познатог разлога, а пада и заинтересованост возача због уведених мера, јер дуго трају царински поступци, а после сваке вожње возач мора у карантин 14 дана”, рекао је Радуловић.

Говорећи о туризму, Радуловић истиче да је та грана доживела “цунами”, додајући да ће Црна Гора морати да направи стратешки план за опоравак и развој туризма и угоститељства, с обзиром на чињеницу да туризма у црногорском БДП чини 25 одсто и запошљава десетине хиљада радника.

О ситуацији у медијима говорила је извршна директорка ТВ Вијести Маријана Бојанић која је казала да у време корона вируса, када је већина грађана широм света затворена у кући, осим хране највише су им потребне вести, те је, истиче, због тога неопходно да те информације које добијају буду тачне, истините и правовремене.

Бојанић је, такође, истакла да је новинарство такав посао који не може да се у потпуности ради од куће, те су због тога, каже, након здравствених радника, новинари и сниматељи ти који су најизложенији ризику.

Према њеним речима, у овом околностима медији додатно расту, повећава се гледаност и број корисника на порталима који читају вести, међутим, због пада маркетиншког тржишта све је теже исплатити раднике у медијима и да је потребно да владе пруже већу подршку.

Бојанић је указала и на чињеницу да се широм света гасе локални медији, који су, истиче, јако важни за демократију и демократске процесе.

“Сви ми пратимо велике глобалне медије, али то су теме о којима ми не можемо да одлучујемо, међутим то нису медији који нам говоре шта се дешава у нашој заједници, то раде локални медији, који због ове ситуације умиру и гасе се широм света”, закљуцила је Бојанић.

Конференцију "Економија у доба короне" организују Асоцијација менаџера Црне Горе у сарадњи са компанијом М:тел, а под медијским покривитељством ТВ Вијести.

На конференцији говоре локални и регионални струцњаци из области телекомуникација, енергетике и рудаства, банкарства и финансија, шпедиције, транспорта и угоститељства те медија и маркетинга.