Сваки трећи рачун не плаћа се на време

Фото: Dnevnik (Aleksandra Erski)

БЕОГРАД: Компаније у Србији показују генерално лошу праксу плаћања, сваки трећи рачун се не плаћа на време, а након истека рока плаћања, компаније у просеку 50 дана чекају на наплату, показује презентовано истраживање Европске навике плаћања компаније ЕОС Матрикс.

Када клијенти пропусте рок плаћања, компаније у просеку морају да чекају 50 дана за наплату, што је далеко најдуже у Европи, где се чека 21 дан.

Испитаници указују на забринутост да се у наредне две године не може очекивати промена таквог тренда, рекао је на презентацији Иван Николић из Економског института.

Србија је у врху европске листе у проценту доспелих плаћања, где се сваки трећи рачун не плаћа на време, односно 31 одсто. Постоји велика корелација између кратких рокова и добре праксе плаћања код приватних купаца и приватни имају знатно краћи рок плаћања рачуна од пословних купаца, рекао је Николић.

Како је рекао, постоји велика разлика у навикама плаћања између приватних и пословних корисника, те приватни држе европски просек у измиривању својих обавеза на време и то 79 одсто, а најбољу праксу у Европи показују при кратким роковима плаћања.

Пословни корисници, с друге стране, иако имају најдуже рокове плаћања у Европи, и то 46 дана, а упркос томе, налазе се на дну табеле по проценту измиривања својих рачуна на време - 67 одсто, а посебно лоша навика плаћања је приметна у сектору трговине.

Сваки трећи рачун у Србији, наводи Николић, није плаћен, или је плаћен са закашњењем, а нешто лошије навике плаћања у сектору су трговине, док, у Србији предузећа у просеку чекају више од месец и по дана на закаснела плаћања након истека рока плаћања.

Према његовим речима, најчешће последице лоших навика плаћања су инвестициони застој, што је навело 22 одсто испитаника и тешкоће у ликвидности, што је апострофирало 19 одсто испитаника.

С друге стране, на првом месту разлога лоше навике плаћања налазе се тешкоће у погледу ликвидности, 38 одсто, презадуженост 18 одсто, незапосленост - седам одсто, конјунктура шест одсто, те рекламација на услугу и намерно неплаћање, односно превара - по четири одсто.