Стопа незапослености опада, малопромет роба расте

У поређењу са истим кварталом 2017. године, стопа незапослености је мања за 1,8 процентних поена, док је у односу на треће тромесечје повећана за 1,6 процентних поена, према показатељима Анкете о радној снази за ИВ квартал 2018.



Стопа дугорочне незапослености је на годишњем нивоу смањена за 1,6 процентних поена на 7,3 посто.



Истовремено, у Србији је у периоду октобар-децембар 2018. забележен раст стопе запослености за 1,1 процентни поен на годишњем нивоу на 47,4 одсто, док је у односу на prеthodni квартал та стопа смањена за 1,8 процентних поена. 



На то је утицало смањење броја запослених у последња три месеца у делатности Пољопривреда, шумарство и рибарство и Домаћинства која производе робу и услуге због сезонског карактера тих послова. Без запослења су најчешће остала лица са нижим и средњим нивоом образовања, док је у категорији високо образованих лица дошло до раста запослености у посматраном периоду. 



Стопа запослености за мушкарце износила је у четвртом кварталу 55 процената, а за жене 40,3 одсто. 

Промет у малопродаји порастао у јануару 7,4% међугодишње

Промет робе у трговини на мало у Србији порастао је у јануару ове године за 7,4 одсто у текућим ценама, а у сталним за 5,3 процента у односу на исти месец 2018, према прелиминарним резултатима Републичког завода за статистику.



У односу на прошлогодишњи просек, јануарски промет у малопродаји је био мањи у текућим ценама за 9,3 посто, а у сталним ценама за 9,2 процента, саопштио је РЗС.

У наведеном тромесечју је такође опала стопа неформалне запослености за 1,7 процентних поена на годишјем нивоу и износила је 18,1 одсто. 



Код популације младих, узраста 15-24 године, у четвртом томесечју стопа запослености износила је 20,7 одсто, а стопа незапослености 32 процента.



Такозвана НЕЕТ стопа, која представља удео младих од 15 до 24 године који нити раде нити су у процесу образовања у укупној популацији младих, износила је 17,7 процената. Код популације старости од 15 до 29 година, НЕЕТ стопа је била 20,9 одсто.



Анкета је у спроведена на узорку од 16.074 домаћинства, од чега је анкетирано 12.346 домаћинстава, односно 29.042 лица старости 15 и више година, наводи се у саопштењу РГЗ.

Индустријска производња у Србији пала је у јануару 2019. године за 5,5 одсто на годишњем нивоу, објавио је данас Републички завод за статистику.



Јануарска индустријска прозиводња је у односу на просек 2018. године мања за 12,2 процента.



Највећи утицај на пад индустријске производње у јануару, у односу на исти месец 2018., имале су производња електричне енергије, прехрамбених производа, хемикалија и хемијских производа, производа од неметалних минерала, прерада дрвета и производи од дрвета, осим намештаја. 



Посматрано по секторима, рударство је у јануару пало за 11 процената на годишњем нивоу, снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација за 9,5 одсто, док је прерађивачка индустрија опала за 3,6 посто.



Производња трајних производа за широку потрошњу је пала за 9,2 одсто у односу на јануар прошле године, интермедијарних производа, осим енергије, за 7,4 одсто, нетрајних производа за широку потрошњу за 6,0 процената и енергије за 5,2 посто.



Раст је једино остварен у производњи капиталних производа за 2,2 процента.



На месечном нивоу, у јануару је према десезонираним подацима индустријска производња порасла за 4,8 одсто, при чему је прерађивачка индустрија забележила раст од 6,3 процента.



У односу на просек 2018. године, индустријска прозиводња је према десезонираним подацима опала за 1,3 посто, док је прерађивачка повећана за 0,3 процента.