Што легално, што на црно, у Србији ради 2,83 милиона људи

Сада је стопа запослености у Србији достигла 47,6 одсто па је тренутно запослено 2.832.900 лица.

Стопа незапослености лане је износила 12,7 одсто, а број незапослених је био 412.200, што је 23.000 мање у односу на 2017. годину. Стопа неактивности од 2013. године бележи пад па је тако лане износила 45,5 одсто. Број неактивних лица износио је 2.710.000, што је 44.900 мање него годину раније.

РЗС указује на то да је прошле године, као и 2017, дошло до смањења запослености у пољопривредним делатностима, које обухватају пољопривреду, шумарство и рибарство, као и део сектора домаћинства која производе робу и услуге за сопствене потребе. Број запослених са занимањем пољопривредници, шумари, рибари и сродни лане је био 49.200 мањи у односу на 2017. годину.

Лане је више радника у Србији било запослено на неодређено време него на одређено. Подаци РЗС-а показују да је број радника који су лане радили за послодавца био 2.032.700, при чему је њих 1.564.800 радило на неодређено време, а 467.900 на одређено, на повременим или сезонским пословима. То указује на то да прошле године број радника запослених на неодређено време порастао за 67.300, а оних на одређено за 34.700. У исто време, број запослених на сезонским и повременим пословима смањен је за 9.500 у односу на 2017. годину.

У Војводини и Београдском региону лане је дошло до повећања запослености и пада незаполености, док у региону Шумадије и западне Србије није било битнијих промена на тржишту рада. Истовремено, у региону јужне и источне Србије, где је иначе стопа запослености најмања а стопа незапослености највећа, дошло је до додатног раста незапослености, док је број запослених стагнирао.

Раст формалне запослености у 2018. години највиши је био у прерађивачкој индустрији, грађевинарству, услугама смештаја и исхране и у административним и помоћним услужним делатностима. Неформална запосленост лане је обухватила 553.800 радника и смањена је за 25.400  односу на годину раније. Тиме је стопа неформалне запослености лане пала на 19,5 одсто, а највише неформално запослених радника забележено је у старосној групи од 25 до 54 године и код самозапослених без радника.

Подаци РЗС-а показују да је прошле године највећи раст запослености забележен у старосној категорији од 25 до 54 године и да је тај број износио 36.700. Стопа запослености те популације износила је 74,1 одсто, док је стопа неактивности била ниска, 16,2 одсто.

У закључку Анкете о радној снази у прошлој години, РЗС наводи да је, и поред смањења укупне популације у старосној категорији од 25 до 54 године, најзначајнији раст забележен управо у тој категорији становништва. Наводе и да је код младих, а то су они од 15 до 24 године живота, лане дошло до смањења укупне популације уз смањену активност и незапосленост, док је запосленост остала готово непромењена.

РЗС је посебно анализирао положај младих на тржишту рада и установио да се контингент младих од 15 до 24 године лане смањио за 12.900 у односу на 2017. годину. Број активних младих у односу на 2017. годину лане је смањен за 8.500. Стопа незапослености младих лане била је 29,7 одсто. Најмању стопу незапослености младих имала је Војводина – 23 одсто, док је највећа забележена у региону јужне и источне Србије – чак 38,9 одсто.

Забињава то што је лане стопа неактивности младих била 70 одсто и, као таква, већа је од оне у 2017. години. Тако висока стопа неактивности младих, по оцени РЗС-а, последица је њиховог активног школовања: чак 67,4 одсто њих било је на школовању или обуци.

Стопа раног напуштања школовања, односно проценат младих стварости од 18 до 24 године с највише завршеном основном школом, који после ње нису наставили школовање, износила је 6,8 одсто, што је више него годину раније.

Љ. Малешевић