Стечај у Нафтагас монтажи траје дуже од девет година
Стечајна управница зрењанинске „Нафтагас монтаже” Јелица Вуколић покушаће још једном, методом непосредне погодбе, да прода преосталу имовину тог некада угледног зрењанинског предузећа.
На продају су понуђени управна зграда, објекат с рестораном и опрема. Процењена вредност имовине која је предмет продаје износи 170.739.717 динара. То није минимално прихватљива вредност, нити је на било који други начин обавезујућа, или опредељујућа за понуђача приликом одређивања висине понуде. Ипак, стечајни управник је дужан да, ако највиша достављена понуда износи мање од 50 одсто процењене вредности, пре прихватања такве понуде затражи сагласност Одбора поверилаца. Право на учешће имају сва правна и физичка лица. Рок за доставу понуда је 2. децембар, а достављене понуде разматраће се одмах по пријему.
Стечајни поступак у „Нафтагас монтажи” отворен је још у јуну 2010. године. Некада једна од најмоћнијих зрењанинских фирми следила је пример бројних привредних гиганата у граду који су пропали током транзиције спроведене на српски начин.
„Нафтагас монтажа” је била највећа домаћа фирма за производњу и монтажу магистралних гасовода. Зрењанински монтажери су изградили око 8.000 километара магистралних гасовода и нафтовода у земљи и иностранству, али је успешно пословање доведено у питање још пре тридесетак година, када су почели сукоби између радника и руководства због плата, дневница и других проблема. Уследиле су учестале смене директора, прекиди рада и штрајкови, а све је то кулминирало лошим пословним резултатима и гомилањем дугова, од којих још више забрињава чињеница да су повериоци просто почистили машински парк и фабрички круг, у којем данас нема ниједне тешке машине нити уређаја за монтажу цевовода. Осим пословних партнера, фирму су напустили и њени радници.
Говорило се да је „Нафтагас монтажа” једно од ретких предузећа чија су потраживања била већа од дугова, због судског спора с београдском „Смедеревком”. После десетогодишњег суђења с тим акционарским друштвом, зрењанинско предузеће је 2001. године добило спор вредан око шест милиона тадашњих немачких марака, али из чудних разлога није успело да га наплати.
Почетком 2009. године било је оптимистичних најава да је једно физичко лице, чији идентитет у фирми нису хтели да открију, заинтересовано да у „Нафтагас монтажу” у старту уложи 200 милиона динара. Очекивало се да тим новцем буду намирена радничка потраживања за протеклих шест година, после чега би уследила ревитализација фирме. Испало је да се ради о млаћењу празне сламе.
Ж. Б.