Stečaj u Naftagas montaži traje duže od devet godina
Stečajna upravnica zrenjaninske „Naftagas montaže” Jelica Vukolić pokušaće još jednom, metodom neposredne pogodbe, da proda preostalu imovinu tog nekada uglednog zrenjaninskog preduzeća.
Na prodaju su ponuđeni upravna zgrada, objekat s restoranom i oprema. Procenjena vrednost imovine koja je predmet prodaje iznosi 170.739.717 dinara. To nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na bilo koji drugi način obavezujuća, ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude. Ipak, stečajni upravnik je dužan da, ako najviša dostavljena ponuda iznosi manje od 50 odsto procenjene vrednosti, pre prihvatanja takve ponude zatraži saglasnost Odbora poverilaca. Pravo na učešće imaju sva pravna i fizička lica. Rok za dostavu ponuda je 2. decembar, a dostavljene ponude razmatraće se odmah po prijemu.
Stečajni postupak u „Naftagas montaži” otvoren je još u junu 2010. godine. Nekada jedna od najmoćnijih zrenjaninskih firmi sledila je primer brojnih privrednih giganata u gradu koji su propali tokom tranzicije sprovedene na srpski način.
„Naftagas montaža” je bila najveća domaća firma za proizvodnju i montažu magistralnih gasovoda. Zrenjaninski montažeri su izgradili oko 8.000 kilometara magistralnih gasovoda i naftovoda u zemlji i inostranstvu, ali je uspešno poslovanje dovedeno u pitanje još pre tridesetak godina, kada su počeli sukobi između radnika i rukovodstva zbog plata, dnevnica i drugih problema. Usledile su učestale smene direktora, prekidi rada i štrajkovi, a sve je to kulminiralo lošim poslovnim rezultatima i gomilanjem dugova, od kojih još više zabrinjava činjenica da su poverioci prosto počistili mašinski park i fabrički krug, u kojem danas nema nijedne teške mašine niti uređaja za montažu cevovoda. Osim poslovnih partnera, firmu su napustili i njeni radnici.
Govorilo se da je „Naftagas montaža” jedno od retkih preduzeća čija su potraživanja bila veća od dugova, zbog sudskog spora s beogradskom „Smederevkom”. Posle desetogodišnjeg suđenja s tim akcionarskim društvom, zrenjaninsko preduzeće je 2001. godine dobilo spor vredan oko šest miliona tadašnjih nemačkih maraka, ali iz čudnih razloga nije uspelo da ga naplati.
Početkom 2009. godine bilo je optimističnih najava da je jedno fizičko lice, čiji identitet u firmi nisu hteli da otkriju, zainteresovano da u „Naftagas montažu” u startu uloži 200 miliona dinara. Očekivalo se da tim novcem budu namirena radnička potraživanja za proteklih šest godina, posle čega bi usledila revitalizacija firme. Ispalo je da se radi o mlaćenju prazne slame.
Ž. B.