Српску игрицу сваког тренутка игра 150 милиона људи

Извоз компјутерских услуга у првих пет месеци ове године већи је 40 одсто него у истом периоду лане, подаци су Народне банке Србије. После десет година, забележен је скок у оснивању предузећа која се баве трговином услугама из области програмирања.

Ако негде у свету на андроиду гледате видео-клип, знајте, софтверска подршка за то урађена је у Србији. Како наводи РТС, смислили смо и плаћање преко „Вајбера”, а српска памет заслужна је и што Колорадо има јединствено електронско гласање. Огромно тржиште и зараду доноси српска игрица „Топ елевен” коју у сваком тренутку у свету игра 150 милиона људи. ИТ извоз рапидно расте.

Извозе се компјутерски програми и мобилне апликације, каже Зоја Кукућ из Иницијативе „Дигитална Србија”.

Како додаје, у Србији се развијају тимови у којима су програмери, дизајнери, маркетинг-стручњаци и други који креирају компјутерске програме које користе људи широм света.

Директор Канцеларије за иновационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић каже да већ сад можемо да проценимо да ћемо за ову годину имати извоз који ће превазићи 1,2 милијарду динара, што је стопа раста од готово 30 одсто.

Скок ИТ тржишта и то што, закључно с јулом ове године, имамо 263 нове фирме и готово 2.000 предузетника у тој области сигнал је Привредној комори Србије.

Ове године највише их је у области програмирања, каже председник ПКС-а Марко Чадеж.

Према његовим речима, и једна и друга чињеница говоре о томе да се заиста нешто помера када је у питању оно што Србија има -  људске ресурсе, људски капитал за нове индустрије, за нову технологију, за компјутерске услуге.

Програмери из Србије све су цењенији.

Овде бих истакао „блок чејн” техологију, која се све више примењује у свету. Подаци показују да смо по броју и по квалитету програмера у том сегменту раме уз раме с другим земљама, каже Михаило Јовановић.

За пет година у Србији се утростручио број ИТ компанија, а имамо свега 45.000 ИТ стручњака.

Држава верује да ће увођењем информатике у основну школу, обукама и већим бројем студената, ухватити корак с потребама и светом.

У Србији је настао и програм који помаже адвокатима да боље евидентирају своје случајеве, да боље раде тимски, додаје Зоја Кукић.

Центар Привредне коморе Србије за дигиталну трансформацију повезује мала и средња предузећа с ИТ стручњацима јер прогнозира да ће у дигитализацију морати да закораче сви, од пекара до индустријских гиганата. Потребно је и да у нашу корист планирамо тај сектор.

Комора покушава да не будемо само место где ћемо за неког производити кодове, или програмирати решење за неког ко је у Ирској или у Америци или у Москви или било где већ како да направимо наша решења, наше производе комплетиране, који онда имају много већу вредност, истиче Чадеж.

Е. Дн.