СРПСКА ЈАБУКА, БОРОВНИЦА И СУВА ШЉИВА У КИНУ БЕЗ ЦАРИНА Од сутра на снази СПОРАЗУМ О СЛОБОДНОЈ ТРГОВИНИ Обухваћено више од 20.000 производа!

Он је за Танјуг поводом ступања на снагу од 1. јула Споразума о слободној трговини (SST) између Србије и Кине којим је обухваћено више од 20.000 производа, рекао да ће од сутра у режиму без царине, бити и прераде од поврћа, џемови, семенска роба, раж и друго. За пет година, према Милосављевићевим речима, Србија ће на тржиште Кине без царина продавати вина, као и неке друге производе и ферментисана пића.

Из ове либерализације су на жалост изузети кукуруз, сунцокрет, сунцокретово уље, пшеница, као и пшенично брашно. Те производе је Кина традиционално заштитила и не жели да они имају посебан статус са било којом земљом, рекао јо он.

Милосављевић је објаснио да су пољопривредни производи који се извозе у Кину из Србије у систему одобравања, односно да би било која биљна врста могла да се извезе у Кину, мора да се испуни низ усаглашених фитосанитарних услова које они препознају као довољне да би неки производ могао да се нађе на тржиште те земље.

Ти процеси су јако дуги, само процес усаглашавања протокола за фитосанитарне услове за извоз јабуке трајао је више од шест година, док је за боровницу трајао око три године. У тим процесима ви доказујете вашу стабилност, ваш фитосанитарни систем и спремност да одговорити на захтеве које велико кинеско тржиште поставља пред вас, рекао је он.

Како је додао, протокол на основу кога можете да кренете у извоз, прописује одређене мере које морате да спроводите, попут обавезне регистрације свих учесника у извозу, од произвођача, производног објекта, извозника, хладњача, па до оних контролних мера које се спроводе у воћњаку. Ту спадају, како је навео и мере контроле патогених појава, посебних карантинских штетних организама, складиштења, паковања, затим контроле приликом извоза и увоза.

Ми смо у овом тренутку, кад говоримо о боровници, у фази идентификације и регистрације свих извозника, свих производних места и треба то да доставимо кинеској страни како би извоз тог воћа могао да крене. Овај процес смо завршили за јабуку, рекао је Милосављевић.

Он није могао да прецизира колико ће ступање SST повећати извоз Србије у Кину, али је додао да очекује да ће наши привредници препознати ова широм отворена врата на кинеском тржишту и успети да нађу поуздане партнере.

Сада је све апсолутно у рукама привредника, да нађу поуздане и стабилне партнере који ће моћи на прави начин нашу робу презентовати, позиционирати и да наставе да извозе што више могу, рекао је саговорник Танјуга.

Он је додао и да извоз из Србије у Кину није заустављен ни једног тренутка и да ми и сада извозимо у ту земљу, али да су са SST Србија, односно наши привредници и извозници добили само олакшице. Милосављевић је подсетио да је Споразум о слободној трговини између Владе Србије и Владе Кине, потписан у Пекингу, 17. октобра 2023.

SST потврђује огромне напоре које државе улажу да се појача и унапреди економска сарадња, да се можда и привуку још неке нове инвестиције из Кине у Србију. Ово је споразум који се практично доноси либерализаеализацију у области царинских дажбина за многе робе, нагласио је он.

Циљ SST између Србије и Кине којег су у Пекингу октобра прошле године потписали министри трговине Кине Ванг Вентао и Србије Томислав Момировић, у присуству председнила Кине и Србије Си Ђинпинга и Александра Вучића је омогућавање преференцијалног приступа кинеском тржишту за производе српског порекла.

Повлашћени приступ производа српског порекла тржишту са више од 1,4 милијарде становника ставља компаније из Србије у много бољи положај у односу на компаније из Европе и окружења и требало би да доведе до значајног повећања извоза, проширења инвестиционих и производних капацитета у нашој земљи, али и повећања конкурентности, као и јачања свеукупне привредне активности. SST са Кином односи се на око 20.000 артикла, а одмах без царина моћи ће да се извози око 60 одсто њих. У наредних пет до 10 година бесцарински извоз биће могућ за 30 одсто производа чија ће се царина годишње смањивати од 20 до 10 одсто.

Роба која ће бити ослобођена царина за пет година, годишње ће имати умањену царину за по 20 одсто, док ће роба која ће бити без царина за 10 година, до тада имати годишње сманење царина за по 10 одсто. Трајно ће царинама, биће заштићено 10 одсто најосетљивијих производа из Србије, пре свега, пољопривредних. Важна чињеница је и да више од 50 одсто производа, који се пласира у Кину, мора да буде произведено у Србији.