Србија ради на погон из Немачке, Италије, Аустрије

Филијале компанија из Немачке, Италије, Словеније и Аустрије, указао је у анализи пословања страних филијала из ЕУ у Србији од 2010. године до 2016, економиста Мирослав Здравковић, у збиру су учестовале са 60 одсто у укупном промету у 2016. години.

Када им додамо и филијале хрватских компанија, долазимо до 68 одсто од укупног промета филијала из ЕУ, казао је Здравковић. Како је додао, филијале компанија из Хрватске, Словеније и Француске имале су мањи промет у 2016. години у односу на 2010. и 2012.

Укупан број запослених у филијалама чланица ЕУ у Србији повећан је у пет посматраних година, дакле од 2010. до 2016, 10,6 одсто. Здравковић објашњава да је највећи број запослених радио у филијалама немачких компанија – 27.800, затим италијанских – 24.982, француских – 12.558, словеначких – 11.025 и аустријских – 10.399.

Након 2012. године број запослених у немачким филијалама повећан је чак 54,1 одсто. Број страних филијала из ЕУ није битно мењан у годинама за које је Евростат прикупљао податке: кретао се око 1.100 , а у 2016. години је било 1.134 фирми у Србији под утицајем матичних фирми из ЕУ, нагласио је Здравковић.    

Када се упореди број запослених и број регистрованих страних фирми, по Здравковићевој рачуници, добије се просечан број запослених од 109 по предузећу у 2016. години. Немачке фирме су имале највећи број запослених лица – у просеку по 356, а најмање су имале фирме из Белгије – 13 и Румуније – 25. Просечан промет по запосленом за тих пет година износио је 86.000 евра за све фирме из ЕУ. Највећи промет по запосленом у том периоду, указао је Здравковић, имале су филијале из Мађарске – 382.000 евра, Данске – 216.000, Белгије – 175.000, Хрватске – 141.000, а најмањи из Финске – 17.000 и Словачке – 28.000 евра.

Аналитичари Центра за високе економске студије (ЦЕВЕС) процењују да је запосленост у фирмама са страним власништвом од 2010. до 2018. године порасла за најмање 70.000 радника. Међутим, они указују на то да је таквом резултату највише допринела државна помоћ коју Србија додељује страним инвеститорима, а која у великој мери обухвата подстицаје за привлачење страних компанија. Њихова рачуница је да је само у 2017. години држава на име подстицаја страним инвеститорима дала око 250 милиона евра, односно 0,6 одсто БДП-а, наспрам 0,2 одсто у земљама Централне и Источне Европе.

Управо ових дана када се обележавао Празник рада, чуло се да Србија више није земља јефтине радне снаге и да инвеститори више не могу рачунати на то. Због тога се данас већина послодаваца жали да не може да нађе квалификовану радну снагу, поготово занатлије, које желе да запосле али и да им дају српску плату, која је много мања од оне коју могу добити за исте послове у некој од европских држава.

Суочена с ’пожаром’ незапослености у економској кризи 2008. године, Србија се, као и многе друге земље, одлучила за подстицаје страним инвеститорима. Број незапослених у Србији од почетка кризе 2008. године до 2012. порастао је за бар 200.000 лица. Због тога се Србија одлучила на ту врсту подршке јер је била фокусирана на генерисање радних места кроз подстицање инвестиција у којима је потребан велики број радника релативно ниже или средње квалификације, наводи се у анализи ЦЕВЕС-а.

По поцацима Агенције за привредне регистре, али и проценама ЦЕВЕС-а, запосленост у фирмама са страним власништвом је од 2010. до 2018. године порасла за најмање 70.000 радника. То су, како се наводи у анализи, добре стране Уредбе о условима и начину привлачења директних инвестиција која одређује износе субвенција у зависности од броја запослених, степена развијености локалне самоуправе и величине капитала улагања. Међутим, аутори анализе постављају питање у којој мери је наставак те стратегије оправдан јер чињенице показују да је привучен велики број страних компанија с радно инвензивним технологијама, ниском радном продуктивношћу, па према томе и ниским зарадама.

Љ. Малешевић