Срби највише троше на храну, Европљани на рачуне
Домаћинства су прошле године у Србији просечно трошила 64.500 динара месечно, а највише новца иде на храну. Ситуација у ЕУ је другачија – домаћинства највећи део buyеta троше на режије.
Иако звучи парадоксално, али према свим истраживањима, становници сиромашних земаља издвајају више новца из кућног buyеta за храну него они из богатих држава. Тако се у Србији поједе и попије трећина свега што се заради, по чему смо међу рекордерима у Европи, а на храну су од Срба мање трошили само становници Бугарске, Турске и Македоније.
У ЕУ се на храну у просеку у прошлој години трошио 1.861 евро по становнику, а у Србији 926 евра.
Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије објашњава да поред разлика у платежној моћи, постоје и културолошке разлике, односно другачије потрошачке навике.
- У ЕУ се три пута више троши на ресторане и хотеле - каже Малиновић и наводи пример Италије, где се просеку један или ниједан оброк припрема у кући, а два у ресторанима.
У Србији се троши готово исто на алкохолна пића и дуван као и у ЕУ, а Малиновић указује на чињеницу да грађани више пића конзумирају кући него по кафанама, наводећи пример слава и других културолошких разлика.
Што се тиче слободног времена, грађани ЕУ троше три пута више за културу и рекреацију, што не значи да грађани Србије према томе немају квалитетан однос – чак се може рећи супротно, сматра Малиновић.
Суштина је, објашњава, да су цене у областима културе и рекреације значајно ниже него у ЕУ.
Једна од приметних разлика је и то што млади у Европи више изнајмљују станове, као и то што у земљама Европске уније највећи проценат новца одлази на становање и рачуне, 24 одсто.
Малиновић каже да у Србији, као и у неким земљама ЕУ, млади касно заснивају домаћинство, док се на пример у скандинавским земљама осамостаљују одмах после пунолетства.
Такође, како додаје, млади у Србији желе што пре да стекну некретнину, док је у ЕУ филозофија промењена и млади се све више опредељују за ренту.
Зато су трошкови изнајмљивања већи и доминирају укупним трошковима, истиче Малиновић.
Упитан да ли ће се структура трошкова мењати са повећавањем плата, Малиновић сматра ће се више издвајати за слободно време, а мењаће се и потрошачке навике, као на пример чешће конзумирање оброка ван куће.
Указује на пример бројних „експрес ресторана” који се појављују у свим градовима последњих година.