Srbi najviše troše na hranu, Evropljani na račune
Domaćinstva su prošle godine u Srbiji prosečno trošila 64.500 dinara mesečno, a najviše novca ide na hranu. Situacija u EU je drugačija – domaćinstva najveći deo buyeta troše na režije.
Iako zvuči paradoksalno, ali prema svim istraživanjima, stanovnici siromašnih zemalja izdvajaju više novca iz kućnog buyeta za hranu nego oni iz bogatih država. Tako se u Srbiji pojede i popije trećina svega što se zaradi, po čemu smo među rekorderima u Evropi, a na hranu su od Srba manje trošili samo stanovnici Bugarske, Turske i Makedonije.
U EU se na hranu u proseku u prošloj godini trošio 1.861 evro po stanovniku, a u Srbiji 926 evra.
Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije objašnjava da pored razlika u platežnoj moći, postoje i kulturološke razlike, odnosno drugačije potrošačke navike.
- U EU se tri puta više troši na restorane i hotele - kaže Malinović i navodi primer Italije, gde se proseku jedan ili nijedan obrok priprema u kući, a dva u restoranima.
U Srbiji se troši gotovo isto na alkoholna pića i duvan kao i u EU, a Malinović ukazuje na činjenicu da građani više pića konzumiraju kući nego po kafanama, navodeći primer slava i drugih kulturoloških razlika.
Što se tiče slobodnog vremena, građani EU troše tri puta više za kulturu i rekreaciju, što ne znači da građani Srbije prema tome nemaju kvalitetan odnos – čak se može reći suprotno, smatra Malinović.
Suština je, objašnjava, da su cene u oblastima kulture i rekreacije značajno niže nego u EU.
Jedna od primetnih razlika je i to što mladi u Evropi više iznajmljuju stanove, kao i to što u zemljama Evropske unije najveći procenat novca odlazi na stanovanje i račune, 24 odsto.
Malinović kaže da u Srbiji, kao i u nekim zemljama EU, mladi kasno zasnivaju domaćinstvo, dok se na primer u skandinavskim zemljama osamostaljuju odmah posle punoletstva.
Takođe, kako dodaje, mladi u Srbiji žele što pre da steknu nekretninu, dok je u EU filozofija promenjena i mladi se sve više opredeljuju za rentu.
Zato su troškovi iznajmljivanja veći i dominiraju ukupnim troškovima, ističe Malinović.
Upitan da li će se struktura troškova menjati sa povećavanjem plata, Malinović smatra će se više izdvajati za slobodno vreme, a menjaće se i potrošačke navike, kao na primer češće konzumiranje obroka van kuće.
Ukazuje na primer brojnih „ekspres restorana” koji se pojavljuju u svim gradovima poslednjih godina.