Шестовић: Има простора за даље повећање пензија и плата

Шестовић је на конференцији за новинаре, на којој је представљен редован годишњи извештај Светске банке за Западни Балкан, рекао да је због реформи које су спроведене у протеклим годинама, повећана и пројекција раста БДП за нашу земљу.



"Основа наших пројекција јесте да ће извоз из Србије наставити да расте. То јесте најздравија развојна стратегија Србије. То очекивање је базирано на чињеници да је било доста страних директних инвеститора који су дошли у последњих неколико година", каже Шестовић.



С друге стране, додаје, долази до опоравка домаће потрошње зато што долази до повећања зарада и повећања пензија. 



"Све се то рефлектује на домаћу тражњу".



Раст увоза јесте један од највећих изазова, јер како се повећавају плате и пензије и расте домаћа производња, највећи део тога се прелива на увоз, оцењује Шестовић.



Други фактор је раст цене енергената, каже и наводи да се обично цена нафте одузима од раста који је остварен на бази извоза.



"Ми не знамо тачно шта ће се дешавати са тим факторима на средњи рок. Цена нафте је већ близу свог историјског максимума, надамо се да неће даље расти али ми то не можемо даље да предвидимо", поручује.



Констатује и да су се улагања у инфраструктурне пројекте значајно повећала у 2018, али и напомиње да остаје питање шта ће се дешавати у наредним годинама.



"Ми у свим нашим разговорима са представницима владе инсистирамо на томе да се настави тај снажни инвестициони циклус, јер јавне инвестиције утичу директно на повећање БДП и омогућавају приватне инвестиције.



Раст БДП ће бити већи од планираног у 2018. години, констатује и додаје да је СБ кориговала своју првобитну прогнозу навише за пола процента, односно 50 базичних поена, те да је могуће да ће и за наредне године повећавати пројекције.



"Имали смо веома добре резултате у првом полугодишту, просечан раст у првих 6 месеци је био 4,9 процената тако да је то нешто што нас је све охрабрило да изменимо своје пројекције за читаву годину", навео је Шестовић, што делимично види као резултат опоравка у односу на базу првог полугодишта прошле године, које није било баш најбоље, али додаје да утицаја на раст БДП имају и пензије, које су у неким случајевима достигле ниво пре смањења, у некима нису, али "ту се види опоравак и ту причамо о 700.000 људи".



"Параметри за даље повећање плата су договорени у оквиру програма са ММФ тако да је све то укључено у пројекције за буџет за 2019. годину. Има одређеног простора и то је сада већ планирано на неки средњи рок. Доћи ће до редовоног прилагођавања плата", поручује.



На конференцији је било речи и о Закону о ПИО који искључује усклађивање пензија са трошковима живота, а из Светске банке кажу да колико они разумеју, у питању је привремена мера којом се жели анулирати ефекат ранијег умањења пензија.



Кажу и да им је у разговорима са представницима државе речено да ће се у наредном периоду пронаћи друго решење за ово питање.



На питање да ли ситуација на КиМ може да утиче на смањење БДП-а, Шестовић објашњава да таква политичка дешавања могу да утичу на инвеститоре да сачекају са улагањем у Србију.



Он је на конференцији подсетио и да ниво јавног дуга у Србији константо опада и да је разглог за то пре свега мање задуживање државе и чињеница да се гаранције не издају јавним преузећима.



Шестовић наводи и трећи фактор који би помогао да се смањи задуженост земље, а то је кретање курса долара и евра и односа према динару.



"Дошло је до слабљења долара, а нама је отприлике трећина дуга у доларима", подсећа, те каже да је у односу на суседне земље Србија међу просечно задуженима. 



Оно по чему се ми разликујемо, напомиње, јесте да јавни дуг у Србији опада за разлику од других, где стално расте.



Оцењује да инвестиције у Србији (и приватног и јавног сектора) остају на релативном ниском нивоу, при чему је јавни сектор ове године значајано повећао улагања, за 40 одсто, али примећује да улагања у приватном сектору још нису на нивоу на ком су брзо растуће источно европске земље. 



Брзо растуће европске земље, наиме, како каже, имају приватне инвестиције око 25 процената БДП, док су код нас око 17 одсто и, поручује да док се то не приближи "ми нећемо моћи да очекујемо значајнији раст на средњи рок".