РЗС: Запосленост у Србији повећана за 1,6 одсто

Највеће повећање запослености од 2,8 одсто забележено је код лица која самостално обављају делатност, натпросечно је повећано и запошљавање у правним лицима, за чак 1,9 одсто, док је број регистрованих индивидуалних пољопривредника за годину дана смањен за 8,7 одсто. 

У укупном броју запослених, више од два милиона их је у правним лицима, запослених ван радног односа у правним лицима и код предузетника има нешто више од 70 хиљада, а регистрованих пољопривредника нешто мање од 73 хиљаде. 

Територијално, раст запослености је доминантно сконцентрисан у Београдском региону где је за годину дана број запослених повећан за 21.384, као и у Региону Шумадије и Западне Србије са 5.779 новозапослених лица. 

Секторски, највише је повећан број запослених у пређивачкој индустрији, за 11.717 лица, затим у грађевинарству за 8.553 особа, и код стручних, научних, иновационих и техничких делатности, где је број запослених порастао за 7.075 лица.

Републички завод за статистику објавио и да је за годину дана број запослених у јавном сектору Србије смањен за 7 429 лица. 

Извоз порастао 6,7 одсто, увоз за 9,1% у првих шест месеци

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у периоду јануар-јун 2019. године порасла је за 8,0 одсто на 20,07 милијарди евра, при чему је извоз повећан за 6,7 процерната, а увоз за 9,1 посто у односу на исти период прошле године.

У првих шест месеци ове године, извезено је робе у вредности 8,58 милијарди евра, а увезено за 11,49 милијарди евра, објавио је Републички завод за статистику (РЗС).

Дефицит износи 2,9 милијарди евра, што је повећање од 17 одсто у поређењу са истим периодом годину раније, а покривеност увоза извозом је 74,7 процента и мања је него у првом пологодишту 2018., када је износила 76,4 посто.

Изражено у доларима, укупна робна размена Србије са светом износила је 22,66 милијарди, што је пораст од 0,7 процената на годишњем нивоу. 

Извезено је робе у вредности 9,69 милијарди долара, што је за 0,5 проценат мање у односу на исти лањски период, а увезено у вредности 12,97 милилијарди долара, што је повећање за 1,7 одсто. Дефицит је 3,28 милијарди долара, и већи је за 8,8 посто на годишњем нивоу.

Највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (34,2%), а у увозу Београдски регион (47,0%).

Земље чланице Европске уније чине 63,5 процената укупне размене.

Највећи трговински партнер Србије, појединачно по земљама, била је Немачка како на страни увоза, тако и на страни извоза.

У Немачку смо у посматраном периоду извезли робу у вредности 1,08 милијарди евра, а увезли за 1,46 милијарди.

Други по важности спољнотрговински партнер су земље ЦЕФТА, са којима је у првој половини године забележен суфицит од 956,7 милиона евра. У чланице ЦЕФТА извезено је робе у износу 1,41 милијарда евра, а увезено за 456,3 милиона.

Највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: Црном Гором, Босном и Херцеговином и Северном Македонијом, а значајан је и суфицит са Румунијом, Словачком, Великом Британијом, Хрватском, Бугарском, Словенијом, Шведском. 

Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином и Руском Федерацијом, а бележи се и с Немачком, Турском, Пољском, Мађарском, САД, Француском, Белгијом, Украјином, Јерменијом, Швајцарском, Данском, Шпанијом ... 

Само у јуну 2019. године, извоз робе је био вредан 1,48 милијарди евра, и мањи је за 0,5 одсто у односу на исти месец прошле године, док је увоз износио 1,88 милијарди, што је на једнаком нивоу као у јуну 2018.

Према десезониураним подацима, извоз је у јуну био мањи за 2,8 одсто у односу на мај, а увоз је опао за 5,1 проценат на месечном нивоу.

У јуну већи број туриста за 9,1 одсто на годишњем нивоу

Број туриста који су посетили Србију у јуну ове године повећан је за 9,1 одсто у односу на исти месец прошле године, саопштио је Републички завод за статитику. 

Укупан број ноћења туриста, како се наводи, већи је за седам процената.

У јуну ове године године, у односу на јун 2018. године, број ноћења домаћих туриста такође је у порасту, за четири процента док је број ноћења страних туриста увећан за 12,1 одсто.

У Србији је за шест месеци забележено 1.651.280 туриста, од чега 358.529 у јуну месецу.

Статистика бележи да је у првој половини године број домаћих туриста износио 896.447 док су 754.833 чинили страни гости.

Када је реч о броју ноћења, домаћи гости остварили су укупно у првој половини године 4.539.009 ноћења, док су странци остварили 1.690.535 ноћења, саопштио је РЗС.

Традиционално, Београд, Нови Сад и бањска места у нашој земљи била су стециште највећег броја гостију како из земље тако и иностранства.

Грађани куповали у јуну 11 одсто више него лани

Промет робе у трговини на мало у Србији био је у јуну 2019. године већи у текућим ценама за 11,2 одсто, а у сталним ценама за 10,1 проценат, него у истом месецу прошле године, према прелиминарним подацима Републичког завода за статистику.

У првој половини ове године, промет робе у малопродаји је био већи у текућим ценама за 11,1 посто, а у сталним ценама за 8,5 одсто у односу на прво полугодиште 2018. године, објавио је РЗС.

Индустријска производња у јуна пала за 6,1 одсто

Индустријска производња у Србији пала је у јуну 2019. године за 6,1 одсто у односу на исти месец прошле године, саопштио је данас Републички завод за статистику.

Ј

унска индустријска производња је у односу на просек 2018. године била мања за 2,5 процената.

Највећи утицај на међугодишњи пад индустријске производње имали су производња деривата нафте, производња прехрамбених производа, производња машина и опреме на другом месту непоменуте, производња пића и штампање и умножавање аудио и видео записа.

Према десезонираним подацима, укупна индустријска производња у јуну је, на месечном нивоу, била мања за 1,3 одсто, док је прерађивачка остварила пад од 2,6 процената.

Десезонирани индекс индустријске производње за јун показује да је укупна индустрија остварила пад од 1,9 одсто, а да је прерађивацка пала за 4,1 одсто у односу на просек 2018. године.

Посматрано по секторима, у јуну је, на годишњем нивоу, сектор прерађивачке индустрије забележио пад од 7,7 процената, сектор рударства пад од 2,7 одсто, а сектор снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација раст од 1,3 одсто.

Посматрано по наменским групама, у јуну је производња нетрајних производа за широку потрошњу пала за 10 процената, трајних производа за широку потрошњу за 8,4 одсто, енергије за 8,1 одсто, а капиталних производа за 7,9 процената.

С друге стране, раст је забележен код производње интермедијарних производа, осим енергије од 0,6 одсто.

Обим индустријске производње је у јуну на годишњем нивоу забележио пад код 20 области, чије је учешће у структури индустријске производње 61 одсто, а раст код 9 области, са учешћем у структури индустријске производње од 39 одсто.