RZS: Zaposlenost u Srbiji povećana za 1,6 odsto

Najveće povećanje zaposlenosti od 2,8 odsto zabeleženo je kod lica koja samostalno obavljaju delatnost, natprosečno je povećano i zapošljavanje u pravnim licima, za čak 1,9 odsto, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika za godinu dana smanjen za 8,7 odsto. 

U ukupnom broju zaposlenih, više od dva miliona ih je u pravnim licima, zaposlenih van radnog odnosa u pravnim licima i kod preduzetnika ima nešto više od 70 hiljada, a registrovanih poljoprivrednika nešto manje od 73 hiljade. 

Teritorijalno, rast zaposlenosti je dominantno skoncentrisan u Beogradskom regionu gde je za godinu dana broj zaposlenih povećan za 21.384, kao i u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije sa 5.779 novozaposlenih lica. 

Sektorski, najviše je povećan broj zaposlenih u pređivačkoj industriji, za 11.717 lica, zatim u građevinarstvu za 8.553 osoba, i kod stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti, gde je broj zaposlenih porastao za 7.075 lica.

Republički zavod za statistiku objavio i da je za godinu dana broj zaposlenih u javnom sektoru Srbije smanjen za 7 429 lica. 

Izvoz porastao 6,7 odsto, uvoz za 9,1% u prvih šest meseci

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-jun 2019. godine porasla je za 8,0 odsto na 20,07 milijardi evra, pri čemu je izvoz povećan za 6,7 procernata, a uvoz za 9,1 posto u odnosu na isti period prošle godine.

U prvih šest meseci ove godine, izvezeno je robe u vrednosti 8,58 milijardi evra, a uvezeno za 11,49 milijardi evra, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Deficit iznosi 2,9 milijardi evra, što je povećanje od 17 odsto u poređenju sa istim periodom godinu ranije, a pokrivenost uvoza izvozom je 74,7 procenta i manja je nego u prvom pologodištu 2018., kada je iznosila 76,4 posto.

Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena Srbije sa svetom iznosila je 22,66 milijardi, što je porast od 0,7 procenata na godišnjem nivou. 

Izvezeno je robe u vrednosti 9,69 milijardi dolara, što je za 0,5 procenat manje u odnosu na isti lanjski period, a uvezeno u vrednosti 12,97 mililijardi dolara, što je povećanje za 1,7 odsto. Deficit je 3,28 milijardi dolara, i veći je za 8,8 posto na godišnjem nivou.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (34,2%), a u uvozu Beogradski region (47,0%).

Zemlje članice Evropske unije čine 63,5 procenata ukupne razmene.

Najveći trgovinski partner Srbije, pojedinačno po zemljama, bila je Nemačka kako na strani uvoza, tako i na strani izvoza.

U Nemačku smo u posmatranom periodu izvezli robu u vrednosti 1,08 milijardi evra, a uvezli za 1,46 milijardi.

Drugi po važnosti spoljnotrgovinski partner su zemlje CEFTA, sa kojima je u prvoj polovini godine zabeležen suficit od 956,7 miliona evra. U članice CEFTA izvezeno je robe u iznosu 1,41 milijarda evra, a uvezeno za 456,3 miliona.

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom, a značajan je i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Hrvatskom, Bugarskom, Slovenijom, Švedskom. 

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom i Ruskom Federacijom, a beleži se i s Nemačkom, Turskom, Poljskom, Mađarskom, SAD, Francuskom, Belgijom, Ukrajinom, Jermenijom, Švajcarskom, Danskom, Španijom ... 

Samo u junu 2019. godine, izvoz robe je bio vredan 1,48 milijardi evra, i manji je za 0,5 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je uvoz iznosio 1,88 milijardi, što je na jednakom nivou kao u junu 2018.

Prema desezoniuranim podacima, izvoz je u junu bio manji za 2,8 odsto u odnosu na maj, a uvoz je opao za 5,1 procenat na mesečnom nivou.

U junu veći broj turista za 9,1 odsto na godišnjem nivou

Broj turista koji su posetili Srbiju u junu ove godine povećan je za 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, saopštio je Republički zavod za statitiku. 

Ukupan broj noćenja turista, kako se navodi, veći je za sedam procenata.

U junu ove godine godine, u odnosu na jun 2018. godine, broj noćenja domaćih turista takođe je u porastu, za četiri procenta dok je broj noćenja stranih turista uvećan za 12,1 odsto.

U Srbiji je za šest meseci zabeleženo 1.651.280 turista, od čega 358.529 u junu mesecu.

Statistika beleži da je u prvoj polovini godine broj domaćih turista iznosio 896.447 dok su 754.833 činili strani gosti.

Kada je reč o broju noćenja, domaći gosti ostvarili su ukupno u prvoj polovini godine 4.539.009 noćenja, dok su stranci ostvarili 1.690.535 noćenja, saopštio je RZS.

Tradicionalno, Beograd, Novi Sad i banjska mesta u našoj zemlji bila su stecište najvećeg broja gostiju kako iz zemlje tako i inostranstva.

Građani kupovali u junu 11 odsto više nego lani

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji bio je u junu 2019. godine veći u tekućim cenama za 11,2 odsto, a u stalnim cenama za 10,1 procenat, nego u istom mesecu prošle godine, prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku.

U prvoj polovini ove godine, promet robe u maloprodaji je bio veći u tekućim cenama za 11,1 posto, a u stalnim cenama za 8,5 odsto u odnosu na prvo polugodište 2018. godine, objavio je RZS.

Industrijska proizvodnja u juna pala za 6,1 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji pala je u junu 2019. godine za 6,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

J

unska industrijska proizvodnja je u odnosu na prosek 2018. godine bila manja za 2,5 procenata.

Najveći uticaj na međugodišnji pad industrijske proizvodnje imali su proizvodnja derivata nafte, proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja mašina i opreme na drugom mestu nepomenute, proizvodnja pića i štampanje i umnožavanje audio i video zapisa.

Prema desezoniranim podacima, ukupna industrijska proizvodnja u junu je, na mesečnom nivou, bila manja za 1,3 odsto, dok je prerađivačka ostvarila pad od 2,6 procenata.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za jun pokazuje da je ukupna industrija ostvarila pad od 1,9 odsto, a da je prerađivacka pala za 4,1 odsto u odnosu na prosek 2018. godine.

Posmatrano po sektorima, u junu je, na godišnjem nivou, sektor prerađivačke industrije zabeležio pad od 7,7 procenata, sektor rudarstva pad od 2,7 odsto, a sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija rast od 1,3 odsto.

Posmatrano po namenskim grupama, u junu je proizvodnja netrajnih proizvoda za široku potrošnju pala za 10 procenata, trajnih proizvoda za široku potrošnju za 8,4 odsto, energije za 8,1 odsto, a kapitalnih proizvoda za 7,9 procenata.

S druge strane, rast je zabeležen kod proizvodnje intermedijarnih proizvoda, osim energije od 0,6 odsto.

Obim industrijske proizvodnje je u junu na godišnjem nivou zabeležio pad kod 20 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 61 odsto, a rast kod 9 oblasti, sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 39 odsto.