Реиндустријализација је бајка, стигло је дигитално доба

Слично је и причом о реиндустријализацији, која подразумева отварање силних фабрика по узору на оне из старих добрих времена. Нове технологије, индустрија 4.0, то јест четврта индустријска револуција, свакако је кључно бојно поље на којем ће се водити битка за економски развој сваке државе у будућности, а како сада ствари стоје, ми баш и нисмо заузели неку посебно добру стартну позицију.

Министар финансија Душан Вујовић поручио је да треба да се фокусирамо на области које ће у будућности имати невероватну стопу раста и да подржимо ствари из области дигиталне економије. Нагласио је да не треба да се враћамо у прошлост и заносимо идејом да је удео индустрије у БДП-у потребно повећати на 60 одсто.

– Сви се враћају у прошлост и кажу да треба да подигнемо индустрију на 60 посто БДП-а – изјавио је Вујовић на првом „Бусинеш Лунћ”-у у организацији АФА женске мреже. – Да та индустрија не може да се врати на 60 одсто је више него очигледно, по технологији, по организацији и по конкурентности.

У водећим земљама света, које су индустријски гиганти, попут Кине, САД, региона Западне Европе, учешће индустрије у БДП-у је, по његовим речима, свега 20 до 30 одсто.

– То значи да највећи индустријски гиганти нису ни близу те цифре коју ми имамо у глави као идеју – изјавио је министар.

Како је казао, квалитетне вредне савремене услуге су те које имају водећу улогу у БДП-у.

– То нису правници који обмањују клијенте, већ правници, инжењери, доктори и остали коју пружају најважније услуге – поручио је Вујовић.

Прва индустријска револуција настала је у 18. веку као последица коришћења водене паре и угља. Разлог друге индустријске револуције била је електрична енергија. Донела је масовну производњу и мотор с унутрашњим сагоревањем. Трећу индустријску револуцију проузроковала је дигитализација, информационе технологије (ИТ) и аутоматизација производње.

ИоТ (Интернет иф Things) резултирао је четвртом индустријском револуцијом. Немачка је, као једна од најиндустријализованијих земаља, водећа на том подручју. Немачка влада је иницијативу индустрије 4.0 прогласила као кључну за даљи развој индустрије. Та иницијатива је врло занимљива јер то је прва индустријска револуција која је планирана унапред.

Суштина индустрије 4.0 је у новом приступу – умрежавање паметних дигиталних уређаја с производима, машинама, алатима, роботима и људима... Роботи и људи постају равноправни партнери, с тим што роботи сада у умреженој фабрици имају већи степен вештачке интелигенције и могу комуницирати преко паметних уређаја с машинама и радницима. Све је повезано са свим, машине комуницирају с полупроизводима, а поједини делови машина међусобно.

Циљ индустрије 4.0 су паметне фабрике, које су прилагодљиве и које ефикасно интегришу клијенте и пословне партнере у јединствени процес да би се повећала продуктивност и ефикасност и тиме обезбедила конкурентност на глобалном тржишту.

Прелазак на дигиталну платформу функционисања комплетне привреде није јефтин. Неке процене говоре да ће ЕУ ће до 2030. у индустрију 4.0 инвестирати 350 милијарди евра.

Д.Урошевић