Раднике у Србији може задржати само боља плата

– То је квалитетна радна снага из аутомобилске индустрије са занатом у рукама – оценио је председник Привредне коморе Чешке Владимир Длоухи. – Приведна комора планира да се ангажује директно у Србији, што је за нас лакше него у Украјини.

До сада је Чешка наше раднике запошљавала преко амбасаде у Београду, али је процедура дуго трајала. Ипак, у последње две године, још пре програма чешке владе, око 30 возача из Србије отишло је у Чешку.

Да у Србији има квалификоване радне снаге која је спремна да се запосли у иностранству, схватила је и Словачка, која је такође омогућила нашим радницима да по поједностављеној процедури налазе послове – сезонске, у ауто-индустрији или у трговинама. Немачка већ годинама са Србијом има потписан уговор о деташману, који омогућава запошљавање 2.750 српских грађевинара на немачким градилиштима. Ту је такође реч о поједностављеној процедури и великим могућностима за запошљавање преко српских предузећа у Немачкој, па самим тим и веће зараде.

Док се многе европске државе које имају недостатак радне снаге просто надмећу која ће олакшати долазак српских радника у своја предузећа, и сама Србија муку мучи због недостатка разних кадрова. Наиме, већ неколико година послодавци који отварају предузећа у Србији истичу да не могу да нађу квалификоване зидаре, тесаре, шиваче, вариоце, грађевинске раднике, возаче... и друге занатлије. Такав кадар потребан је и европским државама, али оне нуде веће плате и више повољности, што се показало као довољно за одлазак наших радника у иностранство.

Најновији подаци Еуростата показују да грађевинарство у Србији доживљава највећу експанзију последњих десет година, да грађевинских послова има све више, али се појављује проблем недостатка квалификованих грађевинских радника и мајстора разних грађевинских струка. Горан Родић из Грађевинске коморе Србије већ деценију упозорава на то да ће доћи време када ће грађевинских радова бити све више, а радника неће бити довољно.

– Нисмо школовали кадар, старосна структура запослених у грађевинарству је 55 година и имамо ситуацију да доста наших радника одлази у иностранство због боље зараде – објаснио је Родић. – У европским земљама од грађевинских радника највише се тренутно траже монтажери скела, фасадери, мајстори за под, али и инсталатери машинских инсталација и електроинсталација.

По речима директора НСЗ-а Зорана Мартиновића, послодавци први пут ове године имају могућност да запослене преквалификују за неку другу област, али интересовање за ту врсту обуке није велико.

– Интересовање за преквалификацију запослених није велико, да ли зато што послодавци нису познати с том могућношћу обуке или просто добро погађају профиле које запошљавају – истакао је Мартиновић.

Додаје да су важне и обуке за тржиште рада – за завариваче, књиговође, куваре, конобаре, неговатеље, раднике физичко-техничког обезбеђења.

– Најлакше је обучавати оне који имају формално образовање у одређеној области, а сложеније су обуке када се прелази из једне области рада у другу. Постоје квалитетне обуке и за нека једноставнија занимања – рекао је Мартиновић.

Последњих година српски молери, керамичари, зидари, гипсери, монтажери скела одлазе на рад у Норвешку, Шведску, Немачку, Словенију и друге европске државе јер за свој рад месечно могу да зараде од 2.000 до 2.500 евра. Због тога што наши стручни радници одлазе у иностранство, домаћа грађевинска предузећа све чешће запошљавају полуквалификовану радну снагу из Србије, или, ако желе да прођу јефтиније, раднике из Македоније, Румуније, Албаније или Бугарске, који пристају на то да раде за дневницу од 25 евра.

Прича о српским возачима, неговатељицама, вариоцима и другом дефицитарном кадру који већу зараду тражи у некој европској држави идентична је овој о грађевинарцима. Управо због тога што квалификовани и дефицитарни кадрови одлазе, у Србији се све више осећа недостатак кадрова, што је био повод да се од ове године, први пут, уведе преквалификација запослених да би послодавци добили кадрове који им недостају.

Љ. Малешевић