Radnike u Srbiji može zadržati samo bolja plata

– To je kvalitetna radna snaga iz automobilske industrije sa zanatom u rukama – ocenio je predsednik Privredne komore Češke Vladimir Dlouhi. – Privedna komora planira da se angažuje direktno u Srbiji, što je za nas lakše nego u Ukrajini.

Do sada je Češka naše radnike zapošljavala preko ambasade u Beogradu, ali je procedura dugo trajala. Ipak, u poslednje dve godine, još pre programa češke vlade, oko 30 vozača iz Srbije otišlo je u Češku.

Da u Srbiji ima kvalifikovane radne snage koja je spremna da se zaposli u inostranstvu, shvatila je i Slovačka, koja je takođe omogućila našim radnicima da po pojednostavljenoj proceduri nalaze poslove – sezonske, u auto-industriji ili u trgovinama. Nemačka već godinama sa Srbijom ima potpisan ugovor o detašmanu, koji omogućava zapošljavanje 2.750 srpskih građevinara na nemačkim gradilištima. Tu je takođe reč o pojednostavljenoj proceduri i velikim mogućnostima za zapošljavanje preko srpskih preduzeća u Nemačkoj, pa samim tim i veće zarade.

Dok se mnoge evropske države koje imaju nedostatak radne snage prosto nadmeću koja će olakšati dolazak srpskih radnika u svoja preduzeća, i sama Srbija muku muči zbog nedostatka raznih kadrova. Naime, već nekoliko godina poslodavci koji otvaraju preduzeća u Srbiji ističu da ne mogu da nađu kvalifikovane zidare, tesare, šivače, varioce, građevinske radnike, vozače... i druge zanatlije. Takav kadar potreban je i evropskim državama, ali one nude veće plate i više povoljnosti, što se pokazalo kao dovoljno za odlazak naših radnika u inostranstvo.

Najnoviji podaci Eurostata pokazuju da građevinarstvo u Srbiji doživljava najveću ekspanziju poslednjih deset godina, da građevinskih poslova ima sve više, ali se pojavljuje problem nedostatka kvalifikovanih građevinskih radnika i majstora raznih građevinskih struka. Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije već deceniju upozorava na to da će doći vreme kada će građevinskih radova biti sve više, a radnika neće biti dovoljno.

– Nismo školovali kadar, starosna struktura zaposlenih u građevinarstvu je 55 godina i imamo situaciju da dosta naših radnika odlazi u inostranstvo zbog bolje zarade – objasnio je Rodić. – U evropskim zemljama od građevinskih radnika najviše se trenutno traže montažeri skela, fasaderi, majstori za pod, ali i instalateri mašinskih instalacija i elektroinstalacija.

Po rečima direktora NSZ-a Zorana Martinovića, poslodavci prvi put ove godine imaju mogućnost da zaposlene prekvalifikuju za neku drugu oblast, ali interesovanje za tu vrstu obuke nije veliko.

– Interesovanje za prekvalifikaciju zaposlenih nije veliko, da li zato što poslodavci nisu poznati s tom mogućnošću obuke ili prosto dobro pogađaju profile koje zapošljavaju – istakao je Martinović.

Dodaje da su važne i obuke za tržište rada – za zavarivače, knjigovođe, kuvare, konobare, negovatelje, radnike fizičko-tehničkog obezbeđenja.

– Najlakše je obučavati one koji imaju formalno obrazovanje u određenoj oblasti, a složenije su obuke kada se prelazi iz jedne oblasti rada u drugu. Postoje kvalitetne obuke i za neka jednostavnija zanimanja – rekao je Martinović.

Poslednjih godina srpski moleri, keramičari, zidari, gipseri, montažeri skela odlaze na rad u Norvešku, Švedsku, Nemačku, Sloveniju i druge evropske države jer za svoj rad mesečno mogu da zarade od 2.000 do 2.500 evra. Zbog toga što naši stručni radnici odlaze u inostranstvo, domaća građevinska preduzeća sve češće zapošljavaju polukvalifikovanu radnu snagu iz Srbije, ili, ako žele da prođu jeftinije, radnike iz Makedonije, Rumunije, Albanije ili Bugarske, koji pristaju na to da rade za dnevnicu od 25 evra.

Priča o srpskim vozačima, negovateljicama, variocima i drugom deficitarnom kadru koji veću zaradu traži u nekoj evropskoj državi identična je ovoj o građevinarcima. Upravo zbog toga što kvalifikovani i deficitarni kadrovi odlaze, u Srbiji se sve više oseća nedostatak kadrova, što je bio povod da se od ove godine, prvi put, uvede prekvalifikacija zaposlenih da bi poslodavci dobili kadrove koji im nedostaju.

LJ. Malešević