Рад на црно и скривање профита украду 6,5 милијарди евра
Сива економија у Србији је у паду, речено је на представљању три студије посвећене тој теми у Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД). Како је наведено, обим пословања мимо прописа у легалној, регистрованој привреди, у протеклих пет година смањен је са 14,9 на 11,7 одсто БДП-а.
Реч је, истакнуто је, о суми од чак 6,5 милијарди евра, колико предузећа годишње обрну захваљујући непријављивању запослених, исплати дела плата на руке и скривању профита, због чега су додатне мере, пре свега усвајање новог Програма за сузбијање сиве економије, неопходне у решавању једног од највећих економских изазова.
"Процене су да је свако четврто предузеће укључено у сиву економију, док је пре пет година то било свако треће", рекла је професорка Економског факултета у Београду Горана Крстић, један од аутора студије "Сива економија у Србији 2022".
Према њеним речима, ангажовање радника на црно и исплата дела плате на руке и даље су кључни елементи сиве економије и од 100 динара које фирме зараде у сивој зони, 64 стекну на овај начин, а 36 динара од непријављивања профита.
У целокупној легалној привреди удео запослених на црно опао је са 11 на 8,5 одсто у протеклих пет година и број неформално ангажованих радника смањен је за 200.000, што је још једна потврда пада сиве зоне.
"Већу склоност ка активностима сиве економије имају предузећа и предузетници који су покренули бизнис пре највише три године, предузећа са повезаним лицима и фирме без запослених. Знатно је повећана вероватноћа да ће фирме која су у финансијским тешкоћама да посегну ка сивој економији", објаснио је професор Правног факултета Бранко Радуловић.
Осим доношења новог Програма за сузбијање сиве економије, важне мере биле би и јачање капацитета Инспектората за рад и сузбијање неформалног рада, истакао је шеф Јединице за конкурентност у НАЛЕД-у Марко Данон, који је заједно с професоркама Природно-математичког факултета у Новом Саду Јасном Атанасијевић и Зораном Лужанин, као и Душаном Ковачевићем из НАЛЕД-а, израдио студију по монетарном методу.
Делатност која је „најпорознија” на појаву сиве економије је грађевинарство, где је свако пето предузеће у сивој зони (као и у прерађивачкој индустрији), а чак 13 одсто радника је неформално ангажовано (на другом месту је пољопривреда).
Имајући у виду да ниједна методологија у свету не успева да 100 одсто прецизно измери сиву економију, НАЛЕД је у циљу обезбеђивања што веће поузданости налаза, проценио обим сиве економије и по другом, монетарном методу, који поред легалне прати и део финансијских токова у нерегистрованој привреди. И налази ове студије показали су тренд пада сиве зоне са 22,2 на 20,1 одсто БДП-а у протеклих пет година. Према студији, заједно са такозваном црном економијом, вредност пословања мимо прописа достиже готово 11 милијарди евра.
Он је указао на важност подршке развоју безготовинских плаћања, прецизније усмеравање контрола на ризичне фирме, јачање пореске културе грађана и привреде и даље унапређење макроекономског и регулаторног амбијента,
Да развој безготовинске економије позитивно утиче на смањење сиве зоне, показала је студија „Утицај раста безготовинског плаћања на сиву економију". Подаци откривају да је и по броју картица по глави становника и по вредности безготовинских трансакција, Србија на пола пута од земаља централне и источне Европе, а да је за две трећине слабија од развијених држава ЕУ.
Уколико би повећала безготовинску економију на ниво просека земаља централне и источне Европе, Србија би могла да смањи обим сиве зоне за 3,4 одсто БДП-а, односно повећала би пореске приходе за око 700 милиона евра годишње.
Процена студије је да би за то било потребно шест до седам година. "Да би постигли ове резултате, постоје јаки аргументи да влада размотри свеобухватан програм подстицаја који може да подразумева регулаторне мере, правила и ограничења готовинских и безготовинских плаћања, фискалне мере као што су, рецимо, добро циљане субвенције или пореске олакшице, али и едукативне акције за грађане о значају развоја безготовинске економије", рекао је професор Економског факултета у Београду Саша Ранђеловић, који је студију урадио са професорима Милојком Арсићем и Светозаром Танасковићем.
Д. Млађеновић