Пуштен у рад далековод Трансбалканског коридора дуг 68 км

Изграђени далековод од 68 км део је капиталног електроенергетског пројекта под називом Трансбалкански коридор за пренос струје, а вредност тог дела је 27 милиона евра.



Пуштању у рад далековода, који представља прву завршену деоницу Трансбалканског коридора, присуствовали су у диспечерској сали ЕМС-а и министар енергетике Александар Антић и директорка ЕМС АД Јелена Матејић.



Трансбалкански коридор далеководима ће спојити Румунију, Србију, БиХ, Црну Гору и Италију.

Брнабић: Србија успешно завршила аранжман са ММФ-ом

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је Борд директора ММФ-а синоћ усвојио осму и финалну ревизију аранжмана из предострожности Србије са том међународном финансијском институцијом, чиме је успешно окончан тај аранжман.



"Тиме смо успешно завршили трогодишњи аранжман", рекла је Брнабићева новинарима у ЕМС-у и истакла да је Србија показала да је "стабилан и озбиљан партнер у најтежим околностима".



Премијерка је навела да ће то званично бити обележено у фебруару, када се и званично завршава аранжман и када ће доћи Мисија ММФ-а у нашу земљу.



"То је све део шире слике и политике која почиње да даје конкретне резултате, наставићемо тако и у 2018. години", поручила је Брнабићева.

Далековод иде од Решица у Румунији до Панчева, Обреновца и Бајине Баште, затим до Пљеваља у Црној Гори и Ластве и онда испод мора до Виланове у Италији.



У Србији један део иде до Крагујевца и Краљева, а део иде до Вишеграда у Републици Српској.



ЕМС је градио деоницу далековода од трафостанице Панчево 2 до румунске границе.



На траси дугој 68 км у рекордном року су подигнута чак 203 стуба, а посао је завршен три месеца раније него што је плановима предвиђено.



Вредност те деонице је износила 24,7 милона евра, а укупна вредност изградње, заједно са неопходним додатним радовима на електроенергетским објектима, износи више од 27 милиона евра.



Целокупан пројекат финансиран је средствима ЕМС-а, а извођачи радова су домаће компаније.



Кабл дуг 455 км и снаге 400 киловолти испод мора ће преносити струју из балканских земаља до Италије.

Брнабић је истакла да је то фантастичан успех и да Србија поред улагања у путну и железничку инфрастурктуру - коридора 10 и 11, Моравског коридра и железничких коридора, развија и енергетску инфраструктуру.

"ЕМС је пустио у рад ''аутопут'' између Панчева и Решица, који је најквалитетнији аутопуту у светској енергетици. Честитам целом тиму, три месеца је урађено пре рока. Треба сви да се угладају на тај пројекат. Важно је да пројекте завршавамо у року, а још боље и пре рока", навела је Брнабић.



Она је истакла да је добро и то што су биле укључене домаће компаније.



Она је истакла да су у prеthodnе три године започети многи пројекти и завршени, на пример Клинички центар Ниш.



Брнабић каже да ЕУ подржава такве пројекте и да је тај енегетски коридор један од приортетних.



Подсетила је да је ЕУ за тај пројекат издвојила око 12 милиона евра 2014, али да је то било преусмерено на поплаве, па је ЕМС зато из својих средстава уложио 27 милиона евра у тај пројекат.

Стране инвестиције око две милијарде евра у првих 10 месеци

Премијерка Брнабић је изјавила да је Србија у правих 10 месеци ове године имала нето прилив директних страних инвестиције од скоро две милијарде евра, што је за 26,4 одсто више него у истом прошлогодишњем периоду.



"Управо смо добили извештај од НБС да је нето прилив директних страних инвнестиција у правих 10 месеци скоро две милијарде евра односно 1,994 милијарде", рекла је Брнабић новинарима.



Брнабић је рекла да се преговара и са око 50 кредибилних страних инвеститора заинтресованих за Србију.



"Надам се да ћемо један део тих уговора потписати већ у првом кварталу 2018. године, што је потенцијал за отврање 27.000 нових радних места", нагласила је премијерка.

"Увек је добро када можемо да утичемо на европска средства, али сада можемо да рачунамо и на сопствена", додала је премијерка.



Пуштању у рад далековода, који представља прву завршену деоницу Трансбалканског коридора, присуствовали су у диспечерској сали ЕМС-а и министар енергетике Александар Антић и директорка ЕМС АД Јелена Матејић.



Антић је рекао да је данас изузетан дан за српски енергетски систем, јер је реч о капиталном пројекту који ће донети дугорочно бенефите Србији, повећати сигурност снабдевања и додатно смањити губитке.



"Проћи ће кроз нашу земљу паневропски електренергетски коридор који ће омогућити да иде струја са истока иде ка западу, где су богатија тржишта. То капитално утиче на наше укупне преносне прилике и смањује губитака на мрежи, који су иначе најмањи у Европи", рекао је Антић.



Матејић је рекла да је данас пуштен у рад нови, двоструки, интерконективни 400-киловолтни далековод од Панчева до границе са Румунијом.



Реч је о важној инвестицији која ће значајно повећати преносне капацитете и поузданост преносног система Србије, рекла је Матејић.



Како је рекла, овај далековод ће допринети и смањењу губитака у преносу електричне енергије и вишеструко је значајан за електроенергетски систем наше земље. 



"Управо захваљујући пројектима као што је овај, али и низ других које је ЕМС спроводио током последњих пет година, губици у преносу електричне енергије су на историјском минимуму и износе 2,09 одсто", додала је Матејић.



Трансбалкански коридор далеководима ће спојити Румунију, Србију, БиХ, Црну Гору и Италију.



Далековод иде од Решица у Румунији до Панчева, Обреновца и Бајине Баште, затим до Пљеваља у Црној Гори и Ластве и онда испод мора до Виланове у Италији.



У Србији један део иде до Крагујевца и Краљева, а део иде до Вишеграда у Републици Српској.



ЕМС је градио деоницу далековода од трафостанице Панчево 2 до румунске границе.



На траси дугој 68 км у рекордном року су подигнута чак 203 стуба, а посао је завршен три месеца раније него што је плановима предвиђено.



Вредност те деонице је износила 24,7 милона евра, а укупна вредност изградње, заједно са неопходним додатним радовима на електроенергетским објектима, износи више од 27 милиона евра.



Целокупан пројекат финансиран је средствима ЕМС-а, а извођачи радова су домаће компаније.



Кабл дуг 455 км и снаге 400 киловолти испод мора ће преносити струју из балканских земаља до Италије.