Pušten u rad dalekovod Transbalkanskog koridora dug 68 km

Izgrađeni dalekovod od 68 km deo je kapitalnog elektroenergetskog projekta pod nazivom Transbalkanski koridor za prenos struje, a vrednost tog dela je 27 miliona evra.



Puštanju u rad dalekovoda, koji predstavlja prvu završenu deonicu Transbalkanskog koridora, prisustvovali su u dispečerskoj sali EMS-a i ministar energetike Aleksandar Antić i direktorka EMS AD Jelena Matejić.



Transbalkanski koridor dalekovodima će spojiti Rumuniju, Srbiju, BiH, Crnu Goru i Italiju.

Brnabić: Srbija uspešno završila aranžman sa MMF-om

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je Bord direktora MMF-a sinoć usvojio osmu i finalnu reviziju aranžmana iz predostrožnosti Srbije sa tom međunarodnom finansijskom institucijom, čime je uspešno okončan taj aranžman.



"Time smo uspešno završili trogodišnji aranžman", rekla je Brnabićeva novinarima u EMS-u i istakla da je Srbija pokazala da je "stabilan i ozbiljan partner u najtežim okolnostima".



Premijerka je navela da će to zvanično biti obeleženo u februaru, kada se i zvanično završava aranžman i kada će doći Misija MMF-a u našu zemlju.



"To je sve deo šire slike i politike koja počinje da daje konkretne rezultate, nastavićemo tako i u 2018. godini", poručila je Brnabićeva.

Dalekovod ide od Rešica u Rumuniji do Pančeva, Obrenovca i Bajine Bašte, zatim do Pljevalja u Crnoj Gori i Lastve i onda ispod mora do Vilanove u Italiji.



U Srbiji jedan deo ide do Kragujevca i Kraljeva, a deo ide do Višegrada u Republici Srpskoj.



EMS je gradio deonicu dalekovoda od trafostanice Pančevo 2 do rumunske granice.



Na trasi dugoj 68 km u rekordnom roku su podignuta čak 203 stuba, a posao je završen tri meseca ranije nego što je planovima predviđeno.



Vrednost te deonice je iznosila 24,7 milona evra, a ukupna vrednost izgradnje, zajedno sa neophodnim dodatnim radovima na elektroenergetskim objektima, iznosi više od 27 miliona evra.



Celokupan projekat finansiran je sredstvima EMS-a, a izvođači radova su domaće kompanije.



Kabl dug 455 km i snage 400 kilovolti ispod mora će prenositi struju iz balkanskih zemalja do Italije.

Brnabić je istakla da je to fantastičan uspeh i da Srbija pored ulaganja u putnu i železničku infrasturkturu - koridora 10 i 11, Moravskog koridra i železničkih koridora, razvija i energetsku infrastrukturu.

"EMS je pustio u rad ''autoput'' između Pančeva i Rešica, koji je najkvalitetniji autoputu u svetskoj energetici. Čestitam celom timu, tri meseca je urađeno pre roka. Treba svi da se ugladaju na taj projekat. Važno je da projekte završavamo u roku, a još bolje i pre roka", navela je Brnabić.



Ona je istakla da je dobro i to što su bile uključene domaće kompanije.



Ona je istakla da su u prethodne tri godine započeti mnogi projekti i završeni, na primer Klinički centar Niš.



Brnabić kaže da EU podržava takve projekte i da je taj enegetski koridor jedan od priortetnih.



Podsetila je da je EU za taj projekat izdvojila oko 12 miliona evra 2014, ali da je to bilo preusmereno na poplave, pa je EMS zato iz svojih sredstava uložio 27 miliona evra u taj projekat.

Strane investicije oko dve milijarde evra u prvih 10 meseci

Premijerka Brnabić je izjavila da je Srbija u pravih 10 meseci ove godine imala neto priliv direktnih stranih investicije od skoro dve milijarde evra, što je za 26,4 odsto više nego u istom prošlogodišnjem periodu.



"Upravo smo dobili izveštaj od NBS da je neto priliv direktnih stranih invnesticija u pravih 10 meseci skoro dve milijarde evra odnosno 1,994 milijarde", rekla je Brnabić novinarima.



Brnabić je rekla da se pregovara i sa oko 50 kredibilnih stranih investitora zaintresovanih za Srbiju.



"Nadam se da ćemo jedan deo tih ugovora potpisati već u prvom kvartalu 2018. godine, što je potencijal za otvranje 27.000 novih radnih mesta", naglasila je premijerka.

"Uvek je dobro kada možemo da utičemo na evropska sredstva, ali sada možemo da računamo i na sopstvena", dodala je premijerka.



Puštanju u rad dalekovoda, koji predstavlja prvu završenu deonicu Transbalkanskog koridora, prisustvovali su u dispečerskoj sali EMS-a i ministar energetike Aleksandar Antić i direktorka EMS AD Jelena Matejić.



Antić je rekao da je danas izuzetan dan za srpski energetski sistem, jer je reč o kapitalnom projektu koji će doneti dugoročno benefite Srbiji, povećati sigurnost snabdevanja i dodatno smanjiti gubitke.



"Proći će kroz našu zemlju panevropski elektrenergetski koridor koji će omogućiti da ide struja sa istoka ide ka zapadu, gde su bogatija tržišta. To kapitalno utiče na naše ukupne prenosne prilike i smanjuje gubitaka na mreži, koji su inače najmanji u Evropi", rekao je Antić.



Matejić je rekla da je danas pušten u rad novi, dvostruki, interkonektivni 400-kilovoltni dalekovod od Pančeva do granice sa Rumunijom.



Reč je o važnoj investiciji koja će značajno povećati prenosne kapacitete i pouzdanost prenosnog sistema Srbije, rekla je Matejić.



Kako je rekla, ovaj dalekovod će doprineti i smanjenju gubitaka u prenosu električne energije i višestruko je značajan za elektroenergetski sistem naše zemlje. 



"Upravo zahvaljujući projektima kao što je ovaj, ali i niz drugih koje je EMS sprovodio tokom poslednjih pet godina, gubici u prenosu električne energije su na istorijskom minimumu i iznose 2,09 odsto", dodala je Matejić.



Transbalkanski koridor dalekovodima će spojiti Rumuniju, Srbiju, BiH, Crnu Goru i Italiju.



Dalekovod ide od Rešica u Rumuniji do Pančeva, Obrenovca i Bajine Bašte, zatim do Pljevalja u Crnoj Gori i Lastve i onda ispod mora do Vilanove u Italiji.



U Srbiji jedan deo ide do Kragujevca i Kraljeva, a deo ide do Višegrada u Republici Srpskoj.



EMS je gradio deonicu dalekovoda od trafostanice Pančevo 2 do rumunske granice.



Na trasi dugoj 68 km u rekordnom roku su podignuta čak 203 stuba, a posao je završen tri meseca ranije nego što je planovima predviđeno.



Vrednost te deonice je iznosila 24,7 milona evra, a ukupna vrednost izgradnje, zajedno sa neophodnim dodatnim radovima na elektroenergetskim objektima, iznosi više od 27 miliona evra.



Celokupan projekat finansiran je sredstvima EMS-a, a izvođači radova su domaće kompanije.



Kabl dug 455 km i snage 400 kilovolti ispod mora će prenositi struju iz balkanskih zemalja do Italije.