Прва обештећења наследницима тек за три године
НОВИ САД: Као што је „Дневник” и најавио, исплата прве рате обештећења – када је требало да почне да тече рок доспећа обвезница власницима или наследницима одузете имовине – неће почети 15. децембра, како је то било предвиђено, већ се одлаже за 15. децембар 2021. године, а све у циљу прецизнијег опредељења укупног износа.
Уједно, изменама и допунама Закона о враћању одузете имовине и обештећења, које је усвојила Влада Србије и упутила посланицима Скупштине Србије на усвајање по хитном поступку, износ емисије, као и услови дистрибуције и наплате обвезница одлажу се за 30. јун 2020. године.
У образложењу измена, Влада Србије објашњава да је предвиђени рок од пет година, по којем је требало да до 15. децембра ове године утврди кофицијент обештећења, заправо кратак јер захтеви још увек нису правоснажно окончани. Тренутно их има 64.350 код којих су у току првостепени поступци, као и они за жалбе и тужбе, због чега се не могу донети решења о праву на обештећење да би се утврдила основица обештећења, која је предуслов за утврђивање коефицијента. Сложеност поступка утврђивања основице обештећења и самог обештећења захтева померање рока за три године, али и померање рока за емитовање обвезница које се емитују да би се регулисао јавни дуг који настаје по основу обештећења.
По подацима Агенције за реституцију, до почетка овог месеца старим власницима или њиховим наследницима враћено је 6.397 објеката, од чега 4.473 пословна простора, 931 стан и 993 зграде. Враћено је и 343 хектара, 50 ари и седам квадратних метара неизграђеног грађевинског земљишта, 5.460 хектара, 62 ара и 74 квадрата шумског и 36.572 хектара, 60 ари и седам квадрата пољопривредног земљишта.
Готово све што је могло бити враћено у натури, већ је решено.
У образложењу које је Влада Србије уз Предлог измена тог закона проследила посланицима наводи се да ће промена датума почетка исплате обештећења и емитовања обвезница утицати на грађане који нису остварили право на натуралну реституцију, већ на обештећење. С друге стране, истиче се у образложењу, уколико би се применила важећа законска решења, односно да је Влада Србије до 15. децембра ове године утврдила коефицијент обештећења, могло би се догодити да за неколико година, када се прецизно утврде све основице обештећења, на име реституције буде исплаћен износ већи од оног који грађанима по закону припада, што би довело до тога да обештећење пређе износ од две милијарде евра, које су предвиђене Законом.
Иначе, вредност имовине која не може бити враћена у натуралном облику, по процени Пореске управе, износи 13,6 милијарди евра. За обештећење је садашњим Законом о враћању одузете имовине и обештећењу, предвиђен износ од две милијарде, с тим што укупно обештећење по основу одузете имовине једног бившег власника по свим основима не може прећи 500.000 евра. Обештећење бившим власницима или њиховим наследницима врши се у виду државних обвезница и у новцу за исплату аконтације обештећења. Обвезнице које би добијали грађани, по садашњем Закону, доспевају у року од 12 година и исплаћују се у годишњим ратама, а прва исплата је требало да буде 15. децембра ове године.
По процени Агенције за реституцију, удео обештећења у односу на укупан број поднетих захтева за враћање одузете имовине за које је утврђено да су основани, односно у којима су уважени захтеви за повраћај имовине, релативно је мали – 25 до 30 одсто. У законском року поднето је укупно 74.000 захтева бивших власника, односно њихових наследника, који потражују одузету имовину по разним основама.
Љ. Малешевић
