Продаје се и зграда дипломатског представништва СФРЈ у Бону

Наиме, анексом Б Споразума о сукцесији СФРЈ дефинисано је да од 123 дипломатска представништва СФРЈ, БиХ припада 15 одсто, Хрватској 23,5, Македонији осам, Словенији 14, а Србији и Црној Гори – које су тада чиниле СРЈ, 39,5 одсто. За четири амбасаде, односно резиденције бивше СФРЈ, није заинтересована ниједна од држава сукцесора, а реч је о амбасадама у Њујорку, Токију, Бону и Берну.

Након што је недавно Савет министара БиХ одобрио заједничку продају зграде амбасаде бивше СФРЈ у Бону за 3,75 милиона евра, очекује се да ће та репрезентативна вила ускоро бити и продата, а новац до краја године подељен држава-сукцесиорима у проценту који је утврђен Споразумом о сукцесији.

Иначе, почетком године продата је и некадашња амбасада и резиденција СФРЈ у Токију, а новац на рачун држава-сукцесора требало је да стигне током овог месеца. Уговор о купопродаји на укупан износ од 14,7 милиона евра потписан је 31. јануара ове године, а од тог износа Србија ће добити 5,8 милиона евра. Некретнина у Токију има 1.726 квадратних метара и простире се на 938 квадрата земљишта.

Лане је, после напорних договора и преговора држава-сукцесора, најзад продата резиденција СФРЈ у Њујорку. Реч је о Титовој резиденцији на Петој авенији на Менхетну, за коју је купац платио 12,1 милиона долара. То је уједно био и први такав случај у процесу спровођења анкеса Б Споразума о питањима сукцесије и резултат великог ангажовања свих држава-сукцесора у последње две године. Од те продаје Србија је, као држава – координатор за продају објекта, добила 39,5 одсто нето прихода, односно 3.487.939,21 долара.

Након што се прода објекат у Бону за утврђена 3,75 милиона евра, преостаје још да се исто учини и с амбасадом бивше СФРЈ у Берну. Наводно, интерес за њу је показала Русија, али још није дала никакву службену понуду.

Сва четири објекта су велике квадратуре и као такви ни за једну државу-наследницу нису представљали рентабилно трајно решење за смештај диспломатско-конзуларног представништва, а с друге стране, имају високе тржишне цене. Управо те цене биле су главни разлог да се државе-сукцесори сложе око продаје.

Од укупно добијене купопродајне цене за продају резиденцијског стана бивше СФРЈ у Њујорку, у складу с постигнутим договором држава-сукцесора, одбијени су трошкови одржавања од 1. јануара 1992. године до дана продаје, који, по наводима српског Министарства спољних послова, износе 3,3 милиона долара. Србија је од 1992. године плаћала трошкове одржавања резиденцијалног стана бивше СФРЈ у Њујорку да би се он сачувао у власништву бивше СФРЈ, а управо је редовно измиривање обавеза допринело томе да државе бивше СФРЈ уопште имају могућност да располажу тим објектом и да од његове продаје добију новац. У Њујорку је остало још да се прода зграда Сталне мисије бивше СФРЈ при УН.

Љ. Малешевић