Prodaje se i zgrada diplomatskog predstavništva SFRJ u Bonu

Naime, aneksom B Sporazuma o sukcesiji SFRJ definisano je da od 123 diplomatska predstavništva SFRJ, BiH pripada 15 odsto, Hrvatskoj 23,5, Makedoniji osam, Sloveniji 14, a Srbiji i Crnoj Gori – koje su tada činile SRJ, 39,5 odsto. Za četiri ambasade, odnosno rezidencije bivše SFRJ, nije zainteresovana nijedna od država sukcesora, a reč je o ambasadama u Njujorku, Tokiju, Bonu i Bernu.

Nakon što je nedavno Savet ministara BiH odobrio zajedničku prodaju zgrade ambasade bivše SFRJ u Bonu za 3,75 miliona evra, očekuje se da će ta reprezentativna vila uskoro biti i prodata, a novac do kraja godine podeljen država-sukcesiorima u procentu koji je utvrđen Sporazumom o sukcesiji.

Inače, početkom godine prodata je i nekadašnja ambasada i rezidencija SFRJ u Tokiju, a novac na račun država-sukcesora trebalo je da stigne tokom ovog meseca. Ugovor o kupoprodaji na ukupan iznos od 14,7 miliona evra potpisan je 31. januara ove godine, a od tog iznosa Srbija će dobiti 5,8 miliona evra. Nekretnina u Tokiju ima 1.726 kvadratnih metara i prostire se na 938 kvadrata zemljišta.

Lane je, posle napornih dogovora i pregovora država-sukcesora, najzad prodata rezidencija SFRJ u Njujorku. Reč je o Titovoj rezidenciji na Petoj aveniji na Menhetnu, za koju je kupac platio 12,1 miliona dolara. To je ujedno bio i prvi takav slučaj u procesu sprovođenja ankesa B Sporazuma o pitanjima sukcesije i rezultat velikog angažovanja svih država-sukcesora u poslednje dve godine. Od te prodaje Srbija je, kao država – koordinator za prodaju objekta, dobila 39,5 odsto neto prihoda, odnosno 3.487.939,21 dolara.

Nakon što se proda objekat u Bonu za utvrđena 3,75 miliona evra, preostaje još da se isto učini i s ambasadom bivše SFRJ u Bernu. Navodno, interes za nju je pokazala Rusija, ali još nije dala nikakvu službenu ponudu.

Sva četiri objekta su velike kvadrature i kao takvi ni za jednu državu-naslednicu nisu predstavljali rentabilno trajno rešenje za smeštaj displomatsko-konzularnog predstavništva, a s druge strane, imaju visoke tržišne cene. Upravo te cene bile su glavni razlog da se države-sukcesori slože oko prodaje.

Od ukupno dobijene kupoprodajne cene za prodaju rezidencijskog stana bivše SFRJ u Njujorku, u skladu s postignutim dogovorom država-sukcesora, odbijeni su troškovi održavanja od 1. januara 1992. godine do dana prodaje, koji, po navodima srpskog Ministarstva spoljnih poslova, iznose 3,3 miliona dolara. Srbija je od 1992. godine plaćala troškove održavanja rezidencijalnog stana bivše SFRJ u Njujorku da bi se on sačuvao u vlasništvu bivše SFRJ, a upravo je redovno izmirivanje obaveza doprinelo tome da države bivše SFRJ uopšte imaju mogućnost da raspolažu tim objektom i da od njegove prodaje dobiju novac. U Njujorku je ostalo još da se proda zgrada Stalne misije bivše SFRJ pri UN.

LJ. Malešević