Привредни раст од 4,3 одсто на крилима пољопривреде 

На позитивне макроекономске трендове, осим повећања бруто домаћег производа, указују и пораст страних директних инвестиција и спољнотрговинске размене, као и увећана кредитна активност, релативно стабилан девизни курс и ниска инфлација. Основни пораст бруто домаћег производа, који је лане 4,3 одсто већи, по оцени АПР-а, највећим делом остварен је захваљујући опоравку пољопривреде од суше и она има најдинамичнији раст. Прилично интензиван рад остварен је и у грађевинарству, трговини на велико и мало и саобраћају.

Сектори који су лане бележили најспорији раст су рударство, прерађивачка индустрија, снабдевање електричном енергијом и гасом, паром и климатизација и снабдевање водом и управљање отпадним водама.

У Годишњем извештају АПР-а истиче се да је укупна индустријска производња порасла 1,3 одсто на годишњем нивоу, с тим да је њен раст био спорији од оног који је имала 2017. године, и то 3,9 одсто, као и од раста укупне економије. Обим индустријске производње највише је повећан у прерађивачкој индустрији и сектору снабдевања електричном енергијом, док је у рударству смањен у односу на 2017. годину.

Лане је привреда наставила тренд профитабилног пословања започет 2015. године, а позитиван нето резултат привредних друштава износио је 499.714 милиона динара и већи је 33,7 одсто од добитка у 2017. Такав резултат остварен је због раста нето добитка од 14,7 одсто, али и смањења нето губитка од 11 процената.

По подацима АПР-а, послујући у повољнијем пословном амбијенту, привредна друштва лане, и то четврту годину заредом, бележе повећање броја запослених. Он је у прошлој години већи за 50.120 радника. Од 21 сектора, у 14 је број запослених увећан. Највише радника – 18.819 – забележила је прерађивачка индустрија, док је он код трговине на мало и велико 9.431. Мањи број радника лане је забележен у секторима снабдевања електричном енергијом, осталим услужним делатностима, здравству и социјалној заштити и пољопривреди и рибарству.

Наводи се да је позитиван нето резултат лене исказан у свим секторима осим у пољопривреди, а с највећим добитком пословала је прерађивачка индустрија, и он износи 111.998 милиона. Профитабилно су пословале све групе привредних друштава према величини, тако да су микродруштва, после вишегодишње серије негативних резултата, лане исказале добит.

Јавна предузећа, њих 561, већ четврту годину заредом послују профитабилно, премда је њихов позитиван нето резултат прошле године од 5.067 милиона динара значајно смањен у осносу за 2017, када је износио 25.721 милиона динара.

Привредна друштва у стечају и ликвидацији – а лане их је било 6.891 – као сегмент привреде у којем су махом концентрисани губици, бележи негативан нето резултат од 28.357 милиона динара, али је он 58,8 одсто мањи од оног у 2017. години.

Да би резултати привреде били још боље и да би се одстранила она предузећа која годинама не послују, а налазе се у Регистру, АПР је покренуо принудну ликвидацију 23.048 фирми. Све те фирме нису до краја 2017. године доставила годишње извештаје за две узастопне године – 2015. и 2016. У Регистру привредних субјеката објављене су промене пословног имена код свих привредних друштава код којих је покренута принудна ликвидација, тако што је уз пословне има објављен додатак „у принудној ликвидацији”, док су решења регистратора за привредне субјекте о покретању принудне ликвидације послата поштом на регистровану адресу тих друштава. На сајту АПР-а објављени су огласи за повериоце у трајању од 60 дана, након чијег истека надлежни регистатор у року од месец брише предузећа која су у принудној ликвидацији из Регистра привредних субјеката.

Љ. Малешевић