Privredni rast od 4,3 odsto na krilima poljoprivrede
NOVI SAD: Agencija za privredne registre izradila je Godišnji izveštaj o prošlogodišnjem poslovanju preduzeća i preduzetnika, u kojem ističe da je lane srpska privreda, poslujući u uslovima rastuće globalne ekonomske aktivnosti, ostvarila najveći rast u postkriznom periodu.
Na pozitivne makroekonomske trendove, osim povećanja bruto domaćeg proizvoda, ukazuju i porast stranih direktnih investicija i spoljnotrgovinske razmene, kao i uvećana kreditna aktivnost, relativno stabilan devizni kurs i niska inflacija. Osnovni porast bruto domaćeg proizvoda, koji je lane 4,3 odsto veći, po oceni APR-a, najvećim delom ostvaren je zahvaljujući oporavku poljoprivrede od suše i ona ima najdinamičniji rast. Prilično intenzivan rad ostvaren je i u građevinarstvu, trgovini na veliko i malo i saobraćaju.
Sektori koji su lane beležili najsporiji rast su rudarstvo, prerađivačka industrija, snabdevanje električnom energijom i gasom, parom i klimatizacija i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama.
U Godišnjem izveštaju APR-a ističe se da je ukupna industrijska proizvodnja porasla 1,3 odsto na godišnjem nivou, s tim da je njen rast bio sporiji od onog koji je imala 2017. godine, i to 3,9 odsto, kao i od rasta ukupne ekonomije. Obim industrijske proizvodnje najviše je povećan u prerađivačkoj industriji i sektoru snabdevanja električnom energijom, dok je u rudarstvu smanjen u odnosu na 2017. godinu.
Lane je privreda nastavila trend profitabilnog poslovanja započet 2015. godine, a pozitivan neto rezultat privrednih društava iznosio je 499.714 miliona dinara i veći je 33,7 odsto od dobitka u 2017. Takav rezultat ostvaren je zbog rasta neto dobitka od 14,7 odsto, ali i smanjenja neto gubitka od 11 procenata.
Po podacima APR-a, poslujući u povoljnijem poslovnom ambijentu, privredna društva lane, i to četvrtu godinu zaredom, beleže povećanje broja zaposlenih. On je u prošloj godini veći za 50.120 radnika. Od 21 sektora, u 14 je broj zaposlenih uvećan. Najviše radnika – 18.819 – zabeležila je prerađivačka industrija, dok je on kod trgovine na malo i veliko 9.431. Manji broj radnika lane je zabeležen u sektorima snabdevanja električnom energijom, ostalim uslužnim delatnostima, zdravstvu i socijalnoj zaštiti i poljoprivredi i ribarstvu.
Navodi se da je pozitivan neto rezultat lene iskazan u svim sektorima osim u poljoprivredi, a s najvećim dobitkom poslovala je prerađivačka industrija, i on iznosi 111.998 miliona. Profitabilno su poslovale sve grupe privrednih društava prema veličini, tako da su mikrodruštva, posle višegodišnje serije negativnih rezultata, lane iskazale dobit.
Javna preduzeća, njih 561, već četvrtu godinu zaredom posluju profitabilno, premda je njihov pozitivan neto rezultat prošle godine od 5.067 miliona dinara značajno smanjen u osnosu za 2017, kada je iznosio 25.721 miliona dinara.
Privredna društva u stečaju i likvidaciji – a lane ih je bilo 6.891 – kao segment privrede u kojem su mahom koncentrisani gubici, beleži negativan neto rezultat od 28.357 miliona dinara, ali je on 58,8 odsto manji od onog u 2017. godini.
Da bi rezultati privrede bili još bolje i da bi se odstranila ona preduzeća koja godinama ne posluju, a nalaze se u Registru, APR je pokrenuo prinudnu likvidaciju 23.048 firmi. Sve te firme nisu do kraja 2017. godine dostavila godišnje izveštaje za dve uzastopne godine – 2015. i 2016. U Registru privrednih subjekata objavljene su promene poslovnog imena kod svih privrednih društava kod kojih je pokrenuta prinudna likvidacija, tako što je uz poslovne ima objavljen dodatak „u prinudnoj likvidaciji”, dok su rešenja registratora za privredne subjekte o pokretanju prinudne likvidacije poslata poštom na registrovanu adresu tih društava. Na sajtu APR-a objavljeni su oglasi za poverioce u trajanju od 60 dana, nakon čijeg isteka nadležni registator u roku od mesec briše preduzeća koja su u prinudnoj likvidaciji iz Registra privrednih subjekata.
LJ. Malešević
