Привреда тражи резање пореза и доприноса
Привредна комора Србије израђује кварталне анализе примене прописа од значаја за привреду, путем којих се идентификују кључни и појединачни проблеми чланица коморе који негативно утичу на пословни амбијент и дефинишу предлози за доношење или измену и допуну постојећих прописа.
Кроз такве анализе, ПКС је дошао до иницијативе, коју је и упутио Влади Србије и ресорним министарствима, да је потребно смањити порезе и доприносе на зараде, пореза на добит предузећа с 15 одсто на десет и изменити постојећи Закон о раду у циљу спречавања могућности злоупотребе боловања запослених.
Иницијатива о потреби измене актуелног Закона о раду да би се спречиле могућности злоупотребе боловања запослених настала је након анализе прописа. Уочене су одређене могућности за унапређење регулативе у области радних односа у циљу спречавања злоупотреба привремене спречности за рад од стране запослених. У иницијативи ПКС-а указано је на то да би могуће решење за превазилажење тог проблема могло бити омогућавање послодавцу да од надлежне здравствене институције затражи извештај на основу којег би било могуће утврдити оправданост привремене спречности за рад радника у случајевима када је проценат запослених који су одстутни због привремене спречности за рад већи од десет одсто у току једног месеца.
Пошто је међу највећим препрекама за ново запошљавање радника високо пореско оптерећење зарада, ПКС је упутио и иницијативу да се смање порези и доприноси на зараде. По објашњењу руководиоца Центра за правне и економске иницијативе и политике ПКС-а Кристине Ђурић, прегледом стопе обавезних социјалних доприноса и стопе пореза на зараде може се видети да се веће оптерећење на зараде остварује путем доприноса.
Анализа ПКС-а указује на то да су обавезни социјални доприноси последњих година бележили тренд раста.
Тако је, између осталог, наведено да је стопа доприноса за ПИО 2004. године била 22 одсто, 2013. је износила 24, а у последње четири године је 26 процената.
– Порези и доприноси на зараде запослених су веома високи, порески клин на дохотке од рада износи готово 63 одсто, што значи да послодавац уплаћује држави значајан износ од укупних трошкова које има када је реч о накнадама за рад – објаснила је Катарина Ђурић. – Да би се уочени проблеми елиминисали, требало би узети у разматрање смањење пореског клина кроз смањење стопа доприноса за ПИО и здравствено осигурање, као и изналажење другог начина за финансирање здравственог система.
Љ. Малешевић