Привреда би смањење пореза и доприноса од 16 одсто

Министар Мали подсетио је на то да су од почетка године направљени први кораци у смањењу фискалног оптерећења рада, а да ће сличне активности, у зависности од расположивог фискалног простора, бити настављене у другој половини године.

– Тада ће се проценити колико тачно то може износити – најавио је Мали.

Ваља подсетити на то да је од 1. јануара ове године допринос на име незапослености с 1,5 одсто смањен на 0,75 одсто, као и да се растерећење односи на онај део плате који пада на терет послодаваца. Захваљујући том смањењу, укупно пореско оптерећење просечне нето плате у Србији смањено је један одсто, односно са 63 процента на 62. Процењено је да ће та мера државе послодавцима остварити уштеду од 11,9 милијарди динара, а они су најављивали да ће тај новац усмерити, како ка повећању плата, тако и у инвестиције у опрему и тиме и у отварање радних места. Међутим, било је и оних послодаваца који су сматрали да уштеде само по том смањењу нису довољне за веће плате, истичући да се прво мора повећати продуктивност па тек онда на ред долазе запослени.

Осим поменутог растерећења, од 1. фебруара ове повећан је неопорезиви износ зараде, и то с 15.000 динара на 15.300. Повећани су и неопорезиви део накнаде трошкова превоза у јавном саобраћају, дневница за службено путовање, солидарне помоћи, помоћи деци радника, јубиларне награде, помоћи у случају смрти радника, члана његове породице или пензионисаног радника, стипендије и кредита ученика и студената...

Но, имајући у виду да постоји више од 130 парафискалних и фискалних намета, послодавци у Србији траже да се растерећење зарада настави. Прелиминарни налази Стручне групе НАЛЕД-а за сузбијање сиве економије показују да највећи порески обвезници и послодавци у Србији инстистирају на томе да држава упореди пословно окружење и омогући легално пословање. Чак 66 одсто привредника сматра да је пореско оптерећење зарада кључни узрочник сиве економије, као и да јој у знатној мери доприносе разноразни парафискални намети.

Привредници су преко Привредне коморе Србије, како је објасио њен председник Марко Чадеж, иницирали веће растерећење зарада. Чадеж очекује да ће се у наредном петогодишњем периоду размотрити могућност како да пореско оптерећење зарада буде смањено са 62 одсто на 46. Најавио је да ће ПКС покренути и иницијативу за смањење пореза на добит правних лица са садашњих 15 одсто на десет.

Послодавци процењују да без значајнијег смањења оптерећења привреде нема ни прижељкиваних и Србији преко потребних виших стопа привредног раста, а то значи и новог запошљавања радника, које једино може спречити забрињавајући одлив радне снаге из земље.

С друге стране, синдикати подсећају на то да потрошачка корпа износи око 37.000 динара и да зарада за најједноставнији рад мора да достигне тај ниво и не сме да зависи од тога да ли држава „испуњава” захтеве послодаваца или не. То је, како истичу синдикати, заједнички посао и државе и послодаваца.

Први човек ПКС-а сматра да је одлука да се укину доприноси за осигурање у случају незапослености на терет послодаваца и поједини парафискални намети, као и промена начина обрачуна амортизације, први и значајан корак у растерећењу привреде.

– Можда не толико по висини уштеда које ће компаније у овом тренутку појединачно остварити, али сигурно као увод у целовиту реформу пореског система договорену с ММФ-ом, кроз коју ће се у наредним годинама реализовати и иницијативе привреде за знатније смањење пореза и доприноса – оценио је Чадеж. – Достигли смо тачку од које привредни развој можемо подржати и стимулативнијом пореском политиком и већим подстицајима на начин који неће угрозити извршење обавеза државе, а Србију ће учинити атрактивнијом пословном и инвестиционом дестинацијом.

Послодавци су и недавну најаву председника Србије Александра Вучића да ће ове године бити још једно повећање минималне цене рада, и то са садашњих 27.000 на 30.000 динара, пропратили захтевом за смањење фискалног оптерећења рада истичући да без тога нема ни речи о већем минималцу.

Љ. Малешевић