Privreda bi smanjenje poreza i doprinosa od 16 odsto

Ministar Mali podsetio je na to da su od početka godine napravljeni prvi koraci u smanjenju fiskalnog opterećenja rada, a da će slične aktivnosti, u zavisnosti od raspoloživog fiskalnog prostora, biti nastavljene u drugoj polovini godine.

– Tada će se proceniti koliko tačno to može iznositi – najavio je Mali.

Valja podsetiti na to da je od 1. januara ove godine doprinos na ime nezaposlenosti s 1,5 odsto smanjen na 0,75 odsto, kao i da se rasterećenje odnosi na onaj deo plate koji pada na teret poslodavaca. Zahvaljujući tom smanjenju, ukupno poresko opterećenje prosečne neto plate u Srbiji smanjeno je jedan odsto, odnosno sa 63 procenta na 62. Procenjeno je da će ta mera države poslodavcima ostvariti uštedu od 11,9 milijardi dinara, a oni su najavljivali da će taj novac usmeriti, kako ka povećanju plata, tako i u investicije u opremu i time i u otvaranje radnih mesta. Međutim, bilo je i onih poslodavaca koji su smatrali da uštede samo po tom smanjenju nisu dovoljne za veće plate, ističući da se prvo mora povećati produktivnost pa tek onda na red dolaze zaposleni.

Osim pomenutog rasterećenja, od 1. februara ove povećan je neoporezivi iznos zarade, i to s 15.000 dinara na 15.300. Povećani su i neoporezivi deo naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju, dnevnica za službeno putovanje, solidarne pomoći, pomoći deci radnika, jubilarne nagrade, pomoći u slučaju smrti radnika, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika, stipendije i kredita učenika i studenata...

No, imajući u vidu da postoji više od 130 parafiskalnih i fiskalnih nameta, poslodavci u Srbiji traže da se rasterećenje zarada nastavi. Preliminarni nalazi Stručne grupe NALED-a za suzbijanje sive ekonomije pokazuju da najveći poreski obveznici i poslodavci u Srbiji instistiraju na tome da država uporedi poslovno okruženje i omogući legalno poslovanje. Čak 66 odsto privrednika smatra da je poresko opterećenje zarada ključni uzročnik sive ekonomije, kao i da joj u znatnoj meri doprinose raznorazni parafiskalni nameti.

Privrednici su preko Privredne komore Srbije, kako je objasio njen predsednik Marko Čadež, inicirali veće rasterećenje zarada. Čadež očekuje da će se u narednom petogodišnjem periodu razmotriti mogućnost kako da poresko opterećenje zarada bude smanjeno sa 62 odsto na 46. Najavio je da će PKS pokrenuti i inicijativu za smanjenje poreza na dobit pravnih lica sa sadašnjih 15 odsto na deset.

Poslodavci procenjuju da bez značajnijeg smanjenja opterećenja privrede nema ni priželjkivanih i Srbiji preko potrebnih viših stopa privrednog rasta, a to znači i novog zapošljavanja radnika, koje jedino može sprečiti zabrinjavajući odliv radne snage iz zemlje.

S druge strane, sindikati podsećaju na to da potrošačka korpa iznosi oko 37.000 dinara i da zarada za najjednostavniji rad mora da dostigne taj nivo i ne sme da zavisi od toga da li država „ispunjava” zahteve poslodavaca ili ne. To je, kako ističu sindikati, zajednički posao i države i poslodavaca.

Prvi čovek PKS-a smatra da je odluka da se ukinu doprinosi za osiguranje u slučaju nezaposlenosti na teret poslodavaca i pojedini parafiskalni nameti, kao i promena načina obračuna amortizacije, prvi i značajan korak u rasterećenju privrede.

– Možda ne toliko po visini ušteda koje će kompanije u ovom trenutku pojedinačno ostvariti, ali sigurno kao uvod u celovitu reformu poreskog sistema dogovorenu s MMF-om, kroz koju će se u narednim godinama realizovati i inicijative privrede za znatnije smanjenje poreza i doprinosa – ocenio je Čadež. – Dostigli smo tačku od koje privredni razvoj možemo podržati i stimulativnijom poreskom politikom i većim podsticajima na način koji neće ugroziti izvršenje obaveza države, a Srbiju će učiniti atraktivnijom poslovnom i investicionom destinacijom.

Poslodavci su i nedavnu najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će ove godine biti još jedno povećanje minimalne cene rada, i to sa sadašnjih 27.000 na 30.000 dinara, propratili zahtevom za smanjenje fiskalnog opterećenja rada ističući da bez toga nema ni reči o većem minimalcu.

LJ. Malešević