Потребе привреде у раскораку с просветним системом

Атанацковић је рекао да су потребе привреде у раскораку са оним што пружа просветни систем, и то је, како истиче, чињеница која годинама постоји.

“Имам утисак да просветни систем и даље функционише на бази школа које одржавају своју традицију већ годинама. Годинама школују такве кадрове и избацују на тржиште, иако је видљиво да нису потребни, ни привреди, ни друштву, а после ти млади не могу ни да нађу посао, па морају да се преквалификују”, рекао је за Танјуг ТВ Атанацковић.

Он је навео да је на Социјално-економском савету прошлог понедељка инициран састанак са представницима Министарства просвете.

“Предложили смо шта од просвете очекујемо и сада је то један процес. Просвета је спремна да изађе у сусрет и да заједно кренемо у тај процес који неће бити нимало лак ни кратак”, додао је Атанацковић.

Према његовим речима, програми школа и факултета могу бити на завидном нивоу, али питање је да ли се добијају довољно квалификовани студенти или средњошколци.

Примећује да привреда мора додатно да улаже у кадрове и указује да је потребно да се подигне ниво знања јер из школе не излазе довољно едуковани.

“Нека од занимања изумиру, али се рађају и нова занимања. Морамо ићи у корак са новим потребама”, каже Атанацковић. Следећи корак је, каже, да се направи списак потреба и да се онда сагледају могућности просветног система да томе изађе у сусрет.

“Имамо почетне кораке у смислу другачијег ангажовања младих људи кроз неке обуке, кроз дуални систем. Предвиђено је да ће се он увести и на факултетима”, рекао је Атанацковић.

Треба подсетити и да су у Министарству просвете, науке и технолошког развоја почели разговори о свеобухватној реформи образовног система Србије, на основу закључка Социјално-економског савета Србије, донетог на иницијативу Уније послодавца Србије.

Привредници су решени да активно учествују у креирању нових образовних профила потребних за ново тржиште рада и ревизију постојећих, али и да се очекују одређени државни подстицаји за оне послодавце који би били директно укључени у процес образовања кроз радну праксу. На састанку је закључено и да је неопходна јача медијска кампања о потребама тржишта рада и атрактивним занимањима, као и да је потребно да се у кратком року предузму кораци који ће донети видљиве резултате реформе у циљу одрживог развоја привреде и друштва, наводи Унија послодаваца.

Србија се суочава са вишегодишњим раскораком између понуде и потражње за радном снагом, са великим бројем диплома које нису употребљиве у пракси, са дефицитарношћу појединих занимања, недостатком знања и вештина, недовољном мобилношћу радне снаге и превазиђеном номенклатуром занимања. Да би се овај проблем решио, неопходно је усагласити програме образовања са потребама тржишта рада јер, у супротном, они ће бити кочница бржем привредном расту, новим високотехнолошким инвестицијама, конкурентности домаће привреде, истиче Унија послодаваца Србије.

ИТ област је и даље врло дефицитарна, те је тако послодавцима тешко да нађу квалитетног кандидата нарочито средњег или вишег сениоритета. Позиције које су ИТ послодавцима у овој години биле најпотребније су JavaScript Developer, Јава Developer, ИТ Хелп Деск, .Net Developer и ПХП Developer.

Када је у питању дефицитарни кадар, на тржишту рада у Србији недостају и радници за многа занатска занимања, попут фризера, кувара, ауто-механичара, столара/тесара, бравара и магационера. За ова занимања већ годинама влада већа понуда него што постоји тражња.

        Д. Млађеновић