Поступци извршитеља да се не претворе у отимање

Многи због нараслих дугова, на које се накалемила и затезна камата, готово преко ноћи остају без кућа и станова, покућства те заједно с породицом заврше на улици. У тим тренуцима, ако немају помоћ рођака и пријатеља и посао, живот за њих постаје ноћна мора.

Да ли би тим људима који су се нашли у безизлазној финансијској ситуацији било боље када би код нас постојао закон о личном банкроту? Та идеја ускоро би могла и заживети код нас а преко Програма за решавање проблематичних кредита који је усвојила Влада Србије за период 2019–2020. За ту идеју однедавно се залаже Удружење „Ефектива”. Али, како стручњаци сматрају, ту треба бити веома опрезан.

Програм решавања НПЛ-ова предвиђа да већ формирана радна група размотри питања у вези с увођењем правног оквира стечаја предузетника, као и правног оквира за евентуално увођење банкрота физичких лица у будућнсти. Поводом нашег питања о личном банктроту, у Народној банци Србије кажу да они подржавају опрезан приступ опцији његовог увођења. Они нису носиоци конкретних активности, али учествују у преко својих представника у раду међуинституционалне Радне групе за израду стратегије за решавање НПЛ-ова и наставиће да подржавају спорвођење програма Владе Србије.

У Удружењу  “Ефектива” сматрају да би поменути закон требало да буде конципиран тако да буде правичан, да уведе социјалне карте и имовински цензус. Односно, дужнику би морао да се остави минимум плате или других примања за живот, као и минимална имовина.

У Закону о извршењу и обезбеђењу је таксативно набројано шта се клијенту мора оставити за пуко преживљавање. То су одећа, обућа, прибор за хигијену, постељина. Ту су и шпорет, фрижидер и храна, односно огрев за 15 дана те половина износа од минималне зараде. Заштићени су и албуми с фотографијама, одликовања, ратне споменице, помагала за особе с инвалидитетом. Тај списак треба добро претрести јер се уз те услове не може преживети. Промене закона су најављене.

О томе колико је могуће код нас помирити дугове и минималну социјалну корпу међународни консултант др Александар Васиљевић каже:

„Код нас проблеми настају код примене прописа. Често можемо да видимо у медијима да се поступци које воде судски извршитељи претворе у отимање. То законодавци нису очекивали. Уколико бисмо и добили закон који регулише лични банкрот, он би морао да буде конципиран тако да се избегну проблеми које већ имамо код рада извршитеља. Ако се погледају решења која имају друге земље, грађанин који дође у финансијску ситуацију коју не може да премости сам, требало би да добије повереника, односно некога ко би бринуо о његовим финансијама. Наравно, после искуства с извршитељима, поставља се питање како рад тог повереника конципирати и контролисати да он буде натеран да ради у корист дужника о чијој се имовини брине“.

У Србији су Законом о стечају уређени услови и начин покретања стечаја над правним лицима, објашњавају из НБС-а. Ту се предвиђа банкрот, односно реорганизација.

У нашем правном систему не постоји пропис који уређује институт личног банкрота.

Дугрочно најбољи лек против финансисјке пропасти појединца је раст плата. Што минимална плата буде ближа потрошачкој корпи, то ће и финансијски проблеми појединаца бити мањи. Грађани ће и сами морати да размисле о финансијским одлукама које доносе. Највише смо prеthodnih година могли да чујемо о мукама клијената банка који су узимали кредите индексиране у швајцарским францима. Њих 20.000 сваког месеца има муку јер су им рате вишеструко порасле и одавно прешле плате.

Д. Вујошевић