Postupci izvršitelja da se ne pretvore u otimanje
NOVI SAD: Građani koji iz bilo kojih razloga ne mogu da izmiruju svoje obaveze, odnosno da vraćaju kredit i plaćaju račune, mogu očekivati da će im vrlo brzo na vrata zakucati sudski izršitelji.
Mnogi zbog naraslih dugova, na koje se nakalemila i zatezna kamata, gotovo preko noći ostaju bez kuća i stanova, pokućstva te zajedno s porodicom završe na ulici. U tim trenucima, ako nemaju pomoć rođaka i prijatelja i posao, život za njih postaje noćna mora.
Da li bi tim ljudima koji su se našli u bezizlaznoj finansijskoj situaciji bilo bolje kada bi kod nas postojao zakon o ličnom bankrotu? Ta ideja uskoro bi mogla i zaživeti kod nas a preko Programa za rešavanje problematičnih kredita koji je usvojila Vlada Srbije za period 2019–2020. Za tu ideju odnedavno se zalaže Udruženje „Efektiva”. Ali, kako stručnjaci smatraju, tu treba biti veoma oprezan.
Program rešavanja NPL-ova predviđa da već formirana radna grupa razmotri pitanja u vezi s uvođenjem pravnog okvira stečaja preduzetnika, kao i pravnog okvira za eventualno uvođenje bankrota fizičkih lica u budućnsti. Povodom našeg pitanja o ličnom banktrotu, u Narodnoj banci Srbije kažu da oni podržavaju oprezan pristup opciji njegovog uvođenja. Oni nisu nosioci konkretnih aktivnosti, ali učestvuju u preko svojih predstavnika u radu međuinstitucionalne Radne grupe za izradu strategije za rešavanje NPL-ova i nastaviće da podržavaju sporvođenje programa Vlade Srbije.
U Udruženju “Efektiva” smatraju da bi pomenuti zakon trebalo da bude koncipiran tako da bude pravičan, da uvede socijalne karte i imovinski cenzus. Odnosno, dužniku bi morao da se ostavi minimum plate ili drugih primanja za život, kao i minimalna imovina.
U Zakonu o izvršenju i obezbeđenju je taksativno nabrojano šta se klijentu mora ostaviti za puko preživljavanje. To su odeća, obuća, pribor za higijenu, posteljina. Tu su i šporet, frižider i hrana, odnosno ogrev za 15 dana te polovina iznosa od minimalne zarade. Zaštićeni su i albumi s fotografijama, odlikovanja, ratne spomenice, pomagala za osobe s invaliditetom. Taj spisak treba dobro pretresti jer se uz te uslove ne može preživeti. Promene zakona su najavljene.
O tome koliko je moguće kod nas pomiriti dugove i minimalnu socijalnu korpu međunarodni konsultant dr Aleksandar Vasiljević kaže:
„Kod nas problemi nastaju kod primene propisa. Često možemo da vidimo u medijima da se postupci koje vode sudski izvršitelji pretvore u otimanje. To zakonodavci nisu očekivali. Ukoliko bismo i dobili zakon koji reguliše lični bankrot, on bi morao da bude koncipiran tako da se izbegnu problemi koje već imamo kod rada izvršitelja. Ako se pogledaju rešenja koja imaju druge zemlje, građanin koji dođe u finansijsku situaciju koju ne može da premosti sam, trebalo bi da dobije poverenika, odnosno nekoga ko bi brinuo o njegovim finansijama. Naravno, posle iskustva s izvršiteljima, postavlja se pitanje kako rad tog poverenika koncipirati i kontrolisati da on bude nateran da radi u korist dužnika o čijoj se imovini brine“.
U Srbiji su Zakonom o stečaju uređeni uslovi i način pokretanja stečaja nad pravnim licima, objašnjavaju iz NBS-a. Tu se predviđa bankrot, odnosno reorganizacija.
U našem pravnom sistemu ne postoji propis koji uređuje institut ličnog bankrota.
Dugročno najbolji lek protiv finansisjke propasti pojedinca je rast plata. Što minimalna plata bude bliža potrošačkoj korpi, to će i finansijski problemi pojedinaca biti manji. Građani će i sami morati da razmisle o finansijskim odlukama koje donose. Najviše smo prethodnih godina mogli da čujemo o mukama klijenata banka koji su uzimali kredite indeksirane u švajcarskim francima. Njih 20.000 svakog meseca ima muku jer su im rate višestruko porasle i odavno prešle plate.
D. Vujošević