Порези и други намети највише саплићу привреду

Реч је о препорукама за унапређење административних процедура из овогодишње „Сиве књиге” Националне асоцијације за локални економски развој НАЛЕД, од којих се највећи број (чак 33 од укупно 100) односи на Министарство финансија.

Привредници траже да им се омогући да пореске пријаве подносе електронски, као и да електронски достављају пореска акта, те да на исти начин могу прегледати какве су им пореске обавезе. Такође, траже да се омогући да жалба одложи извршење до коначности порескоуправног акта, као и да се пропише у којим случајевима за радно ангажоване пензионере треба да се обрачунавају и плаћају порези и доприноси.

Међу препорукама је и да се обрачун ПДВ-а врши на дан када су потраживања од купаца наплаћена и поједностави начин вођења евиденције о порезу на додату вредност.

Такође препоручују смањење стопе ПДВ-а на репроматеријал за производњу лекова у циљу повећања конкурентности домаће фармацеутске индустрије и прописивање краћег роке за повраћај више плаћеног ПДВ-а пореском обвезнику који претежно врши промет роба у иностранство.

Како поручују из НАЛЕД-а, прихватањем иницијативе за увођење пореског ослобођења почетника у пословању, које ће донети и до 250.000 динара уштеда по запосленом у предузетничкој радњи, Министарство финансија је направило крупан корак ка решавању једне од најзначајнијих препорука „Сиве књиге” – смањење пореског оптерећења зарада.

Ново издање „Сиве књиге” садржи 100 одабраних препорука чланова НАЛЕД-а за смањење бирократије и унапређење ефикасности државе, од којих су 20 нове.

НАЛЕД је објавио да су од 100 препорука у „Сивој књизи” за 2017. министарства реализовала свега девет.

Министарство финансија је, заједно с Министарством здравља, било најактивније током prеthodnе године, наводи се у „Сивој књизи”.

– Министарство финансија врло интензивно ради на томе да Закон о накнадама, којим ће бити уведена комплетна електронска евиденција свих намета за привреду, буде усвојен што пре ове године – изјавио је  министар финансија Душан Вујовић на предстваљању „Сиве књиге” на годишњој конференцији НАЛЕД-а „Правац реформи 2018”.

На тему смањења пореза на зараде, Вујовић је рекао да није тешко убедити министра финансија у то да треба смањити оптерећења на плате, већ да треба убедити све остале како да покријемо дефицит у пензионом фонду, обезбедимо новац за здравство, за социјалну заштиту.

– Ако смањимо опререћење на плате, поставља се питање одакле ћемо да добијемо већи извор новца. Ако 300.000 предузетника бира оно што им закон дозвољава – да уплаћују порезе и доприносе на минималац, онда, наравно, неко други мора да обезбеди новац који ће у просеку дати оно што нам треба – изјавио је министар. – То је неки ниво социјалног консензуса код нас. Сви имају предлоге о томе како да се добро троше јавна средства, али готово нико нема предлог како да се обезбеде паре на страни прихода.

Министру Вујовићу је уручена награда „Реформатор године”, коју НАЛЕД додељује за целокупан допринос унапређењу пословног амбијента.

Оно што је Србија постигла у prеthodnе три године и на „Дуинг бизнис” листи и на плану фискалне консолидације је, како каже, реалан резултат, и основа да идемо даље и напред. Како је подсетио, Министарство финансија је, у сарадњи с многим организацијама, укључујући НАЛЕД, кренуло да евидентира све намете за привреднике, којих је идентификовано више од 500 и који ће бити обједињени једним законом.

Министарка грађевинарства Зорана Михајловић сматра да је одлука о увођењу електронских грађевинских дозвола револуционарна, као и да је вратила веру да је могуће урадити нешто велико и омогућила друге реформе. Она је рекла да је Србија 2017. била десета по издавању грађевинских дозвола, а да је prеthodno била на 184: месту, што је, како је рекла, велики корак за нас.

– Србија је направила добар напредак у смислу јачања пословног окружења у последњих неколико година, али су неопходне и даље реформе, јер што их пре оствари, пре ће стићи до крајње дестинације и створити још повољније окружење за привреднике – поручио је стални представник Међународног монетарног фонда Себастијан Соса.

Д. Урошевић