Половне немачке машине мамац и за српске купце
НОВИ САД: Више од три деценије српске транзиције однело је око 800.000 радних места. Некада познати и моћни индустријски гиганти данас више не постоје. Продато је оно што се продати могло – најчешће некретнине и земљиште, а машине су завршиле у старом гвожђу.
Пре само два месеца, после 134 година постојања, заувек је пропао некадашњи суботички гигант у области месне индустрије „29. новембар”. Својевремено је у њему радило 3.000 радника и месо је извожено по целој Европи. Након два стечаја, на ред је дошла распродаја машина и опреме у старо гвожђе.
Субдину тог гиганта доживели су и многи други познати војвођански индустријски комбинати, чија је агонија почела деведесетих година прошлог века. Годинама су таворили у стечајним поступцима, на крају давани на добош и тешко налазили купце. Онима који су куповали објекте и земљиште нису требале застареле машине. Оне су већином отишле у старо гвожђе јер за друго, због техничке заосталости, нису ни биле.
Наиме, процењује се да је просечна старост индустријских машина у Србији – а њих су махом имали велики индустријски гиганти – готово 40 година. За те четири деценије технологија је знатно напредовала и машине које су некада могле задовољити потребе широког југословенског и европског тржишта постале су неоупотребљиве. Чекајући расплет и решење, индустријски гиганти протеклих деценија нису улагали у куповину нових, савременијих машина, с којима би водили битку на европском и светском тржишту, а с оним што су имали ништа нису могли учинити.
У економији је познато да су све земље које спадају у групу новоиндустријализованих резултат свог економског раста базирале на форсирању индустријске производње. Годинама се прича да је Србији потребна реиндустријализација која би снажније погурала БДП, а ње нема без савремених машина и опреме. Неспорно је да су савремене машине с којима се улази у тржишну битку скупе и да је мало привредника који имају новац да их купе. Међутим, тај проблем имају и друге државе којима је циљ убрзани економски развој, али га решавају тако што на западним тржиштима купују половне машине, па чак и роботе, које економски напредније државе мењају на неколико година.
Немачки портал који се бави продајом половних индустријских машина и других стројева има готово два милиона посетилаца месечно јер преко њега пазаре и многе светски познате компаније. Направио је чак и апликацију за мобилне телефоне, која је доступна купцима у више од 150 земаља света. Показало се да су многе државе, поготово источноевропске и балканске, технолошки заостале и да их и половне машине које Запад отписује могу вратити у колосек тржишне утакмнице.
Тако је један од уноснијих послова у Немачкој продаја половних, односно коришћених машина. Постоји немачки портал „Machineseeker”, на којем се нуде управо такве машине, а тренутно половина купаца је из Немачке, Аустрије, Швајцарске, Пољске, Чешке, Словачке па и Русије. Стално расте и број корисника из Француске, Италије или Шпаније. Тај немачки сајт је на шездесетак језика јер се протеклих неколико година показало да привредници знају да коришћене, односно половне машине, имају изузетно повољну цену и учинак. Заправо, и произвођачи нових машина схватају корист од такве трговине јер, ако њихов купац зна да ће моћи добро продати и коришћену машину, лакше ће се одлучити и за куповину нове.
Тај исти портал, на којем се тренутно нуди више од 150.000 машина, а понуда сеже од једноставног строја за обраду дрвета за 200 евра, преко великих глодалица за 10.000 евра па до читавог погона за производњу бетона, посећују и купци из Србије, али само они који су свесни тога да са старим машинама не могу водити битку за купца ни на домаћем тржишту, а камоли на европском. То што је нека индустријска машина, или пак индустријски робот, коришћен неколико година у немачкој индустрији, ни на који начин не умањује њену продуктивност. Због тога они заправо увозе половне индустријске машине, за које морају да издвоје мање новца, монтирају их у нове хале и оне настављају да раде годинама.
На немачком порталу могу се купити како половне, односно неколико година коришћене индустријске машине, тако и виљушкари, погон за производњу пива, индустријски роботи, делови за разне машине које су произвођене пре деценију-две, погон пунионице плинских боца, делови за лифтове, трамваје, разни мали кућни апарати новијих генерација...
Љ. Малешевић
