Почела примена закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу

Овај Закон донет је почетком прошле године, с одложеном применом од годину дана, а уређује поступак утврђивања имовине физичког лица, њено увећање и посебан порез на имовину за коју физичко лице не може да докаже да је стекло на законит начин. То, заправо, значи да ће они који у знатнијој мери повећају своју имовину морати да имају ваљане доказе о томе на који су то начин учинили. Да ли ће тако и бити, показаће време, а стручњаци указују да је поступак провере имовине компликован и дуготрајан те да у Србији нема валидних података о свим приходима.

По речима пореског саветника Ђерђа Папа, овај Закон има за циљ да утврди ко је остварио приходе који нису опорезовани, ко поседује више имовине него што је могао да оствари, односно да утврди повећање имовине коју неко поседује - од одређеног дана до дана када се обави контрола те имовине.

- Уколико нема ваљане потврде да је реч о имовини, односно приходима који су стечени на законит начин и за шта су плаћени порези требало би да се утврђује порекло стечене имовине, а у супротном, дакле у случајевима када је имовина стечена на законит начин - наследство, продаја... не би требало нешто тако очекивати - каже Пап. - Уз то, ако неко буде морао да докаже да има вишак имовине од 150.000 евра – мора да доказује одакле новац стечен тим приходом, јер он може бити стечен на различите начине - али је свакако потребно да се докаже да је добијен легално - рекао је Пап.

Он указује да се сада не може говорити о томе чија ће се имовина прво контролисати на основу овог Закона, али да би то требало да одговори на питање у којој ће мери закон бити антикорупцијски.

- И до сада се у нашој земљи могло утврдити и испитати порекло имовине, па је усвајањем овог Закона Србија, заправо, добила закон на основу којег ће се радити оно што се могло и на основу Закона о преском поступку и пореској администрацији из 2003. године, који има институт унакрсне процене имовине. Мени, као и другим пореским стручњацима, није јасно зашто тај пропис није примењиван последњих 18 година - каже  Пап.

Наш саговорник указује и на проблем који може да се јави у пракси приликом контроле имовине. - Овакви прописи постоје и у Европи, а разлика између ситауције у тим земаљама и нашој земљи је у томе што наше власти располажу с много мање података који се могу једноставно употребити у поступку. Код нас ће испектори морати да уложе много посла да дођу до података, којих у европским земљама има по аутоматизму и могу се прикупити из разних евиденција које се воде - рекао је Пап.

Слично каже и професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић, који је недавно изјавио да Србија у prеthodnom периоду није имала добру евиденцију о имовини људи које треба испитати, те да се због тога тешко може проценити да ли ће закон бити ефикасан. По његовим речима, није први пут да се у Србији доноси закон о пореклу имовине и, нажалост, ни један prеthodni пут држава Србија се није прославила у сповођењу оваквог прописа.

Поступак контроле покреће Пореска управа ако се у „prеthodnom поступку учини вероватним” да у највише три узастопне календарске године, у којима је физичко лице увећало имовину, постоји разлика између ње и пријављених прихода већа од 150.000 евра, у динарској противвредности. Терет доказивања увећања имовине у односу на пријављене приходе физичког лица је на Пореској управи, а након тога терет доказивања је на физичком лицу, односно порески обвезник мора да докаже да је имовина, у делу у којем њено увећање није у складу с пријављеним приходима, стечена законито.

        Д. Млађеновић