Počela primena zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu

Ovaj Zakon donet je početkom prošle godine, s odloženom primenom od godinu dana, a uređuje postupak utvrđivanja imovine fizičkog lica, njeno uvećanje i poseban porez na imovinu za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način. To, zapravo, znači da će oni koji u znatnijoj meri povećaju svoju imovinu morati da imaju valjane dokaze o tome na koji su to način učinili. Da li će tako i biti, pokazaće vreme, a stručnjaci ukazuju da je postupak provere imovine komplikovan i dugotrajan te da u Srbiji nema validnih podataka o svim prihodima.

Po rečima poreskog savetnika Đerđa Papa, ovaj Zakon ima za cilj da utvrdi ko je ostvario prihode koji nisu oporezovani, ko poseduje više imovine nego što je mogao da ostvari, odnosno da utvrdi povećanje imovine koju neko poseduje - od određenog dana do dana kada se obavi kontrola te imovine.

- Ukoliko nema valjane potvrde da je reč o imovini, odnosno prihodima koji su stečeni na zakonit način i za šta su plaćeni porezi trebalo bi da se utvrđuje poreklo stečene imovine, a u suprotnom, dakle u slučajevima kada je imovina stečena na zakonit način - nasledstvo, prodaja... ne bi trebalo nešto tako očekivati - kaže Pap. - Uz to, ako neko bude morao da dokaže da ima višak imovine od 150.000 evra – mora da dokazuje odakle novac stečen tim prihodom, jer on može biti stečen na različite načine - ali je svakako potrebno da se dokaže da je dobijen legalno - rekao je Pap.

On ukazuje da se sada ne može govoriti o tome čija će se imovina prvo kontrolisati na osnovu ovog Zakona, ali da bi to trebalo da odgovori na pitanje u kojoj će meri zakon biti antikorupcijski.

- I do sada se u našoj zemlji moglo utvrditi i ispitati poreklo imovine, pa je usvajanjem ovog Zakona Srbija, zapravo, dobila zakon na osnovu kojeg će se raditi ono što se moglo i na osnovu Zakona o preskom postupku i poreskoj administraciji iz 2003. godine, koji ima institut unakrsne procene imovine. Meni, kao i drugim poreskim stručnjacima, nije jasno zašto taj propis nije primenjivan poslednjih 18 godina - kaže  Pap.

Naš sagovornik ukazuje i na problem koji može da se javi u praksi prilikom kontrole imovine. - Ovakvi propisi postoje i u Evropi, a razlika između sitaucije u tim zemaljama i našoj zemlji je u tome što naše vlasti raspolažu s mnogo manje podataka koji se mogu jednostavno upotrebiti u postupku. Kod nas će ispektori morati da ulože mnogo posla da dođu do podataka, kojih u evropskim zemljama ima po automatizmu i mogu se prikupiti iz raznih evidencija koje se vode - rekao je Pap.

Slično kaže i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, koji je nedavno izjavio da Srbija u prethodnom periodu nije imala dobru evidenciju o imovini ljudi koje treba ispitati, te da se zbog toga teško može proceniti da li će zakon biti efikasan. Po njegovim rečima, nije prvi put da se u Srbiji donosi zakon o poreklu imovine i, nažalost, ni jedan prethodni put država Srbija se nije proslavila u spovođenju ovakvog propisa.

Postupak kontrole pokreće Poreska uprava ako se u „prethodnom postupku učini verovatnim” da u najviše tri uzastopne kalendarske godine, u kojima je fizičko lice uvećalo imovinu, postoji razlika između nje i prijavljenih prihoda veća od 150.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti. Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica je na Poreskoj upravi, a nakon toga teret dokazivanja je na fizičkom licu, odnosno poreski obveznik mora da dokaže da je imovina, u delu u kojem njeno uvećanje nije u skladu s prijavljenim prihodima, stečena zakonito.

        D. Mlađenović