broken clouds
8°C
31.01.2025.
Нови Сад
eur
117.1557
usd
112.4119
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Петину незапослених чине млади од 25 до 30 година

22.12.2020. 15:45 17:11
Пише:
Фото: pixabay.com

БЕОГРАД: Од укупног броја незапослених око 20,5 одсто чине млади, што практично значи да петину незапослених у Србији чине грађани од 25 до 30 година, резултати су истраживања "Млади и предузетништво'''' представљени на данашњој конференцији.

Такође, истраживање је показало да млади од 25 до 29 година чине чак 57,7 одсто од укупног броја незапосленог младог становништва.

Примећено је и да већину незапослених младих чине жене, тачније 54,9 одсто, док незапослени мушкарци чине 45,1 одсто, а таква је ситуација и када је реч о укупном броју незапослених.

Посебна категорија која се током истраживања посматрала јесу млади у "нит ситуацији" или "невидљиви млади", а како је објашњено на конференцији, реч је о младима који нису у образовању, нити на обуци или у неком виду тренинга, а немају ни посао.

Процењује се да њих у Србији има око 200.000, али, како је речено, њихов број стално варира, јер они непрестано "улазе и излазе из нит ситуације".

Истраживање је показало и да су током ковид кризе били највише угрожени управо незапослени млади у руралним срединама, који спадају у осетљиву групу на тржишту рада.

Када је реч о делу истраживања оних коју су започели сопствени бизнис, највећи број младих као један од основних разлога одлучивања на тај потез наводе да нису могли да пронађу посао за плату, а новац за започињање посла су добили од породице или пријатеља.

С друге стране, разлози које млади обично наводе за незапочињање сопственог посла јесу страх од неуспеха и недовољно финансијских средстава за покретање бизниса, док као највеће препреке на путу самозапошљавања виде непостојање државне помоћи, недовољно подстицаја, фискалне и парафисклане намете...

Поред анализе предузетништва младих, истраживање садржи и препоруке за унапређење политика за развој предузетништва.

Неке од тих препорука су да се дуплира број програма усмерених ка младима и да се увећају новчана средстава за њихово реализовање, да држава и државне институције препознају "нит младе" као посебну категорију како би се смањио број незапослених у тој категорији.

Затим, да се млади мотивишу на предузетништво пореским олакшицама и лакшим приступом на нова тржишта, да се предузетништво уведе у свим средњим школама и на већини факултета, да се развија женско предузетништво...

Истраживање је спровела Кровна организација младих Србије (КОМС) у партнерству са Београдским центром за људска права, организацијом "М-пеериа" и Националном асоцијацијом практичара и практичарки омладинског рада (НАПОР).

Та акција део је глобалног пројекта "Подршка Европске уније активном укључивању младих", укупне вредности 4,7 милиона евра, који финансира Европска унија и суфинансира Влада Србије.

Пише:
Пошаљите коментар