Отпор ОИЕ знак неспособности; ЕМС: Нисмо против зелених енергија
БЕОГРАД: Ни Електромрежа Србије ни Електропривреда Србије немају ништа против окретања националне енергетике чистијим изворима енергије, саопштио је ЕМС наводећи да је суштина да се дата транзиција спроведе испланирано и уз уважавање националних интереса и потреба, као и могућности нашег енергетског система.
ЕМС је тако реаговао на изјаву државне секретарке у Министарству рударства и енергетике Јованке Атанацковић да је допис ЕПС-а, ЕМС-а и Агенције за енергетику упућен том министарству, у коме указују на лоше последице интеграције произвођача струје из обновљивих извора у електроенергетски систем, само знак неспособности менаџмента тих предузећа и инстутуција да примене Закон о обновљивим изворима енергије који је донет лане.
У саопштењу ЕМС-а које је достављено Танјугу напомиње се да у чисте ОИЕ спадају и хидроелектране, које у нашем електроенергетском систему већ постоје и учествују у производњи са око 30 одсто, а да ће у чисте изворе енергије са ознаком "зелене енергије", према најновијој најављеној одлуци Европске комисије, спадати чак и гасне темоелектране, као и нуклеарне термоелектране.
Истиче се да су међународне обавезе Србије, преузете у оквиру Енергетске заједнице практично испуњене, а предвиђају укупно учешће свих облика ОИЕ од 27 процената у бруто финалној потрошњи Србије.
Сматрамо да је доношењем сета прописа који регулишу област ОИЕ, без prеthodnog дефинисања нових националних циљева и стратегије, нарушен оптималан процес креирања националне енергетске политике за наредни период, посебно имајући у виду да је Закон о коришћењу ОИЕ једна од регулатива ''Цлеан Enеrgy Пацкаге'' Европске уније, чији је рок за транспоновање крај 2022. године, а Србија га је донела већ у првој половини 2021. године, наводи ЕМС.
Додаје да је прво требало утврдити који је оптимални удео ОИЕ из сунца и ветра у укупној производњи у области електроенергетике, израдом системских студија, чији би резултати били имплементарирани у стратешка докумената у области енергетике.
Наводи се да је доношење кровног документа - нове Стратегије Развоја енергетике Републике Србије требало да буде логична препоставка и полазна основа за започињање и доношење сета прописа из ОИЕ.
ЕМС напомиње да су ресорном министарству више пута указивали да је уочен проблем који произилази из концепта који је усвојен новим законским решењем по ком су произвођацима из ОИЕ с једне стране обезбеђени подстицаји за призводњу електричне енергије, као и преузимање балансне одговорности за произвођаче ОИЕ од стране гарантованог снабдеваца, државне компаније ЕПС, док је са друге стране инвеститорима остављена потпуна слобода пласирања призведене електричне енергије на регионалном и европском тржишту електричне енергије.
Сви ми смо скретали пажњу ресорном министарству на ризике и опасности које доноси преузимање, а нарочито проширивање погодности за обновљиве ОИЕ у односу на законска решења у ЕУ, без prеthodnih анализа и прилагођавања нашим потребама, наводи се у саопштењу и додаје:
Указали смо да у Европи, већ извесно време, предложена решења подстицајних мера за неуправљиве ОИЕ из сунца и ветра више нису актуелна, као и да је јасан тренд безусловног пребацивања балансне одговорности на изворе неуправљивих ОИЕ, како би се избегло угрожавање интегритета националних електропривреда.
Додаје се да су се негативни ефекти таквих решења могли видети кроз ескалацију током септембра 2021. након поремећаја и енормног скока цене електричне енергије на европским тржиштима.
ЕМС наводи да има још делова Закона о коришћењу ОИЕ који се могу додатно поправити у смислу јасног дефинисања националних интереса, односно заштите домаћих потрошача.
Неопходно је извршити и допуну Закона о енергетици и других релевантних подзаконских аката ради одређивања критеријума за увођење обавезне резерве на терет произвођача из интермитентних (обновљивих) извора енергије.
Истиче да су захтеви за прикључење на преносну мрежу у овом моменту достигли износ од преко 11.000 MW, од чега је захтева за прикључење збирно око 4.800 MW поднето до доношења Закона о изменама и допунама закона о енергетици, те подсећа да целокупна инсталисана снага Србије из термо и хидро капацитета износи 7.800 MW.
Подстицање прикључења огромног броја нових јединица неуправљивих ОИЕ из сунца и ветра на наш преносни систем доноси озбиљне ризике по интегритет целокупног националног електроенергетског система, односно по сигурно и стабилно снабдевање потрошача довољним количинама квалитетне електричне енергије, наводи се у саопштењу.
То, додаје се, значи да би велике проблеме и различите последице могли да осете сви грађани наше земље, од скока цене електричне енергије до могућих озбиљних проблема са снабдевањем електричном енергијом.
Потискивање производње постојећих управљивих извора (термоелектране и хидроелектране) у нашем производном миксу, без нових управљивих извора (чију изградњу ЕМС подржава), доводи до смањења инерције у систему, наводи ЕМС.
То, како додаје, угрожава стабилан рад преносног система чиме се улази у ризик од делимичног и/или потпуног распада електроенергетског система услед нарушене стабилности и нестанак напајања електричном енергијом на целој територији Србије и последичних ширих поремећаја у ЕЕ систему континенталне Европе.
Сама министарка рударства и енергетике је у свим досадашњим иступима у јавности наглашавала да је ЕМС АД најбоља енергетска компанија и хвалила нас, па је врло чудно да њени најближи сарадници сада кажу да су руководства најзначајнијих енергетских компанија неспособна, закључује ЕМС.
Атанацковић: Неспремни да решења која су и сами предложили примене у пракси
Допис ЕПС-а, ЕМС-а и Агенције за енергетику упућен Министарству рударства и енергетике у коме указују на лоше последице интеграције произвођача струје из обновљивих извора у електроенергетски систем је, према оцени државне секретарке у том министарству Јованке Атанацковић, само знак неспособности менаџмента ових предузећа и инстутуција да примене Закон о обновљивим изворима енергије који је донет лане.
Они једноставно нису спремни да решења која су и сами предложили примене у пракси. А та решења смо заједно доносили јер су струка и запослени у тим предузећима радили заједно са нама и на подзаконским актима које припремамо последњих шест месеци, каже Атанцковићева за Танјуг.
Додаје да су радне групе за подзаконска акта формиране одмах након доношења закона и да је њихова израда или у завршној фази или су већ завршени.
Електропривреда (ЕПС), Електромрежа (ЕМС) и Агенција за енергетику, у допису у који је Танјуг имао увид, уз промену Закона о обновљивим изворима енергије (ОИЕ) траже и одлагање примене и доношења свих подзаконских аката којима се дају подстицајне мере за произвођаче електричне енергије и ОИЕ.
Атанацковићева оцењује да њихова реакција односно отпор који пружају примени закона представља само знак неспособност и, како каже, прикривање свега онога што није било урађено на време.
Подсетићу да ЕПС није имао ниједну инвестицију ни пројекат у последњих 30 година. Очигледно да ни Електромрежа Србије није била спремна за Закон о обновљивим изворима енергије који имамо, каже она.
Додаје да се решење насталог проблема налази у чињеници да Министарство енергетике никоме на намеће да се велики број обновљивих извора енергије прикључи преко ноћи и да је спремно да разговара о проблемима на које се указује у допису.
Прикључивање тих извора ће се десити тек у наредним годинама и ми имамо времена да се припремимо. Времена имамо управо ако донесемо све неопходне уредбе и припремимо и систем и инвестиције за оно што је јако важно, а то је да имамо зелену енергију, истакла је она.
Према њеним речима, за примену закона је неопходно доста времена, такође и да се заврше одређене инвестиције и пројекти и за то време енергетска предузећа могу да буду спремна за енергетску транзицију.
Сматрамо да нема разлога никаквој паници, никаквој опструкцији. Лаж је да ће се због обновљивих извора енергије повећати цена струје а такође је лаж и да ће пасти систем због ових извора енергије, каже Јованка Атанацковић.
Додаје и да Србија неће имати проблема са струјом и да држава од грађана не крије да проблем заправо постоји само са извором који није обновљив, а то је угаљ и производња струје у термоелектранама.
Истиче да ће држава упркос отпору наставити да иде напред, а то значи и ка новим изворима енергије и да ће водити рачуна о енергетској стабилности и безбедности земље.
У допису ЕПС-а, ЕМС-а и Агенције за енергетику се, такође, наводи да ће огромни проблеми са повећаним укључивањем ОИЕ настати при обезбеђивању регулационе резерве за балансирање система.
Атанацковићева за Танјуг објашњава да се и у балансној одговорности коју они спомињу опет налази прошлост.
Они говоре о балансирању електричне енергије коју ЕПС тренутно преузима и то су они произвођачи електричне енергије који су до сада били у обновљивим изворима енергије и који су до сада изграђени. Управо је нови закон донео другачија решења, по којима ће сви ићи на тржиште. И ми управо радимо на томе да се створи такво тржиште да могу сви да буду балансно одговорни, каже она.
Стварање таквог тржиста би, према њеним речима, требало да се омогући уредбом чије је доношење у току.