ЕПС, ЕМС и АЕРС министарству: Промена статуса за ОИЕ

ЕПС, ЕМС и АЕРС, у дописима упућеним министарству у које је Танјуг имао увид, уз промену Закона о обновљивим изворима енергије (ОИЕ) траже и одлагање примене и доношења свих подзаконских аката којима се дају подстицајне мере за произвођаче електричне енергије и ОИЕ.



Због тога њихови представници, све док Министарство енергетике не предложи измене Закон о коришћењу ОИЕ, неће учествовати у радним групама за изграду подзаконских аката.



За ЕПС, ЕМС и АЕРС спорне су одредбе Закона о ОИЕ којима је трошак балансне одговорности на ЕПС-у, као и право произвођача из ОИЕ на приоритетни приступ електроенергетском систему.



Тачно је да је наша компанија заједно са ЕМС доставила допис министарству у коме смо их обавестили да док се не измене неке одредбе Закона о коришћењу ОИЕ, наши представници неће учествовати у радним групама за подзаконска акта, речено је Танјугу у ЕПС-у.



ЕПС, ЕМС и АЕРС траже одлагања усвајања уредбе о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом, обустављање даљег рада на припреми уредбе о балансирању, допуну Закона о енергетици и других подзаконских аката.



У допису министарству од 29. децембра АЕРС је навео да до усаглашавања ставова по захтевима ЕМС и ЕПС неће делегирати своје представнике на састанке радних група за припрему подзаконских аката који уређују ову област.



Prеthodno министарству су се 23. децембра обратили ЕПС и ЕМС који су затражили промену Закона и усклађивање остале регулативе, како трошкови балансирања електроенергетског система не би оптерећивали ЕПС као гарантованог снабдевача, нити ма ког другог у власништву Србије.



Две државне фирме затражиле су измену прописа како у случају угрожене сигурности преносног система произвођачи ОИЕ који се налазе у поступку прикључења не би имали право на финансијску надокнаду за смањење производње.



ЕПС и ЕМС траже да се размотри увођења обавезне резерве на терет интермитентних ОИЕ за балансирање система, да се обустави рад на изради и усвајању нове Уредбе о преузимању балансне одговорности, и одложи примену и даља доношења свих подзаконских аката којима се дају подстицајне мере за произвођаче из ОИЕ.



Предлажу и као привремену меру да се до усвајања ових промена Закона о коришћењу ОИЕ обуставе све даље активности из или у вези са издавањем услова и начина прикључења кроз Студију прикључења.



До обраћање две државне компаније дошло после већег броја поднетих захтева за исказаном снагом производних објеката ОИЕ за прикључење на мрежу, наводи се у допису.



Компаније оцењују да у збиру они превазилазе тренутне реалне могућности преносног система (ЕМС) и производног микса (ЕПС) а за обезбеђивање квалитетног рада целокупног електроенергетског система, а нарочито из балансираног из угља.



Наводе да су на повећани број захтева значајно утицале подстицајне државне мере за интеграцију ОИЕ.



Сматрају да ће огромни проблеми са повећаним укључивањем ОИЕ настати при обезбеђивању регулационе резерве за балансирање систем.



Додају да то води и ка енормном неекономичном повећању цене инвестиционих улагања у инфраструктуру целог електроенергетског система, односно у енормно повећање цене електричне енергије за потрошаче и привреду.



Како се оцењује такве прилике могу озбиљно да утичу на ликвидност ЕПС, ЕМС и Оператора дистрибутивног система (ОДС).



Као пример наводе да је за балансирање систем у који је укључено 3.500 MW из ОИЕ неопходно у резерви држати 700-1.000 MW, док је тренутна регулациона резерва одобрена од АЕРС у систему је 380 MW.



Додају да је за интеграцију снаге од 8.800 MW из ОИЕ неопходна резерва од 2.000 MW, те закључују да је недостајућа резерва између 500 до 800 MW.



ЕПС и ЕМС наводе да регулациона резерва која се обезбеђује из термоелектрана повећава трошкове њиховог рада, јер сва регулациона резерва мора бити доступна сваке секунде за потребе балансирања.



Додаје се да то значи да за исти износ ЕПС умањује свој производни капацитет за домаће снабдевање и извоз, док дебаланс та компанија мора да надомести из увоза по тржишним ценама,



По изнетој рачуници, а на основу цена са почетка 2021. године, трошак балансирања за 8.100 MW инсталисаних ОИЕ процењује се на , годишње између 150 и 340 милиона евра.



Истиче се да је тренутни годишњи трошак балансирања 48 млиона евра годишње.



Као проблем укључивања веће снаге ОИЕ у електроенергетски систем Србије, према садашњим прописима, наводи се и повећавање ризика од честих "блек-аута" односно тоталних распада самог система.



Проблем је, наводи се, и евакуација произведене енергије у ОИЕ у режимима у којима се та енергија извози ван система Србије.