Шта се деси детелини, ако је не опраши пчела? ПОМОР У ВОЈВОДИНИ Угинуће у неким пчелињацима достиже и до 100 посто! Сумња се да је ОВО главни кривац

Он је Танјугу рекао да за то има више узрока, а да је највећи климатске промене услед којих, због огромних суша или ненормалних киша, има све мање квалитетног полена.

Живадиновић, такође, истиче да на југу Србије доминира вароа, док у Војводини доминира недостатак полена. 

"То не значи да није било недостатка полена на југу Србије и не значи да није било варое у Војводини, напротив. Када немате адекватну исхрану, то важи за сваки живи организам, па и за пчеле, подложни сте болестима", нагласио је Живадиновић. 

Како је рекао, клима се мења, постајемо сушније подручје и нормално је и да се паразити мењају и да долазе нови.

"Ускоро се очекује долазак једног паразита, пчела тропилаелапс, који је веома опасан. Још можда ће бити и гори од варое деструктор, која је тренутно актуелна. Буквално, свет се мења по свим питањима па и по питању биологије јер биологија је неумитна. Али дефинитивно тај недостатак полена који смо имали само се удружио са болестима па и нозема патогенија када имате, да кажем, недостатак у исхрани", навео је Живадиновић. 

Истакао је да је Ветеринарски факултет ради анализу за чланове Савеза пчеларских организација Србије и да је она показала да је вирус акутне парализе најдоминантнији у свим узорцима.

"Ту је и вирус хроничне парализе пчела и вирус деформисаних крила и ти вируси нису ништа ново. Они су присутни ту у друштвима годинама, али када дође до проблема са имунским одговором ћелија, управо због лоше исхране, наравно да они направе већу штету, размноже се у већем броју", објаснио је Живадиновић.

Како је рекао, то су само додатни фактори који су се надовезали на неадекватну исхрану пчела, а неадекватна исхрана потиче од климатских промена, значи ненормалних суша или ненормалних киша. 

Он истиче да, у таквим условима, чак и када има довољно полена, он није одговарајућег квалитета тако да не може да задовољи хранидбене захтеве пчелињег организма. 

Такође, Живановић је рекао да се на све то надовезује свеопшта загађеност пестицидима, због њихове некритичке, незналачке и неправилне употребе.

"Ова година је специфична и по томе што је било много мразева, али специфична ће бити и по томе што је пчела много мање. Не само што ми имамо велико угинуће, већ и ове пчеле које су преживеле су веома слабе. У односу на неке нормалне године, има их мало, а њихова активност у пољу је мања. Самим тим пчелари немају интереса да их селе јер гледају да их некако опораве", навео је Живадиновић. 

Додаје да све то значи да ћемо имати проблем опрашивања ове године.

"Једно је уништио мраз, друго ће бити уништено због опрашивања. Тек ће се сада видети вредност пчела. Ове године ћемо имати драматичан пад приноса у пољопривреди", констатовао је Живадиновић. 

Он објашњава да ће ове године бити много мањи принос и квалитет пољопривредних производа, јер запрашивањем пчеле утичу на то.

"Када га пчела опраши, створи се семе. Семе провоцира биљку да лучи више материја, да напуни то семе храњивим материјама. Самим тим имате више лековитих материја. Детелину, ако је не опраши пчела, поједе крава али даје мање млека", нагласио је Живадиновић и додао да су пчеле важне и за виноград у време зрења грожђа и да тај податак веома мали број људи зна. 

"Пчела није узалуд проглашена за најважније живо биће на планети пре неколико година званично, зато што данас пчеле опрашују преко 80 одсто гајеног биља. Трећина хране директно зависи од пчела. Када би пчеле нестале данас, за годину до две, бисмо имали две трећине хране мање на планети због тог повезаног ланца у природи. Пчела доприноси на много начина, а мед је најмање важан производ пчела, колико год то звучало чудно. Пчелар од пчела добије отприлике 1-1,5 одсто вредности коју пчела да читавој заједници", објаснио је Живадиновић.