Око 70 одсто инфлације у Србији последица раста цене хране и енергената

Извршни одбор централне банке је повећавао референтну каматну стопу како би се спречило да инфлација буде постојана и да се раст цена хране и енергије преко инфлационих очекивања не прелије у већој мери на цене других производа и услуга, навела је НБС на свом сајту, у рубрици "Корисно да је знате...".

"Референтна каматна стопа је основни инструмент монетарне политике НБС, путем којег централна банка делује на инфлацију и привредни раст. То је каматна стопа, цена или, другачије речено, услови под којима је централна банка спремна да позајмљује новац неопходан банкама или да прихвата вишак новца од банака”, рекла је директорка одељења за монетарну анализу Народне банке Србије Мирјана Милетић.

Милетићева је рекла да је референтна каматна стопа директно везана за каматну стопу на кредитне олакшице по којима НБС позајмљује новац банкама и каматне стопе на депозитне олакшице, коју плаћа за износ средстава које банке преконоћно депонују код ње.

Висину референтне каматне стопе утврђује Извршни одбор НБС и приликом доношења одлука о њеној висини узима се у обзир очекивано кретање инфлације, као и кључни фактор инфлације из домаћег и међународног окружења, истовремено водећи рачуна о ефектима које би могла да има на финансијску стабилност.

Како је наведено, повећањем референтне каматне стопе ограничава се и прекомерни раст тражње, што све заједно треба да доприносе успоравању инфлације и враћању у границе циља од три плус-минус 1,5 одсто.

"Ниска и стабилна инфлација услов је за одржив привредни раст. Она обезбеђује извесност и предвидљивост пословања, а тиме и задовољавајућу понуду робе и услуга, раст запослености и зарада и истовремено раст расположивог дохотка за инвестиције и потрошњу и очување животног стандарда наших грађана", рекла је Милетићева.

Објашњавајући шта је референтна каматна стопа Народне банке Србије и како она утиче на грађане, економију и инфлацију, навела је да  референтна каматна стопа утиче на инфлацију и економску активност путем неколико канала.

Један од њих је раст референтне каматне стопа, који утиче тако што подиже каматне стопе на тржишту новца, каматне стопе на кредите и штедњу.

Као последица тога, узима се мање кредита, јер су они постали скупљи, а расте износ штедње у банкама, јер је због више каматне стопе на штедњу сада исплативије штедети, на тај начин утиче на понуду новца на тржишту.

Она је истакла и други значајан канал преко којег референтна каматна стопа утиче на инфлацију јесу инфлациона очекивања, коју тржишни субјекти креирају када централна банка повећала референтну каматну стопу или очекују да она то уради у будућности.

Због очекиваног смањења тражње, привреда неће повећати цене својих производа и услуга, а вероватно ће се уздржавати и од инвестиција.

Раст каматних стопа утиче и на већу атрактивност улагања у хартије од вредности у домаћој валути и доприноси већем приливу иностраног капитала, а тиме и јачању апрецијацијских притисака, додала је она.

Приликом преношења ефекта референтне каматне стопе на инфлацију, важно је нагласити да се то одвија различитом брзином преко различитих канала, што значи да, иако монетарна политика одмах почиње да даје ефекте, потребно је да прође неко време да би се испољили пуни ефекти њеног заоштравања или ублажавања на инфлацију.

Милетићева је рекла да се, другим речима, инфлација не може снизити ођедном, већ је потребно време да се ефекти монетарне политике испоље у пуној мери, због чега централне банке настоје да обезбеде ценовну стабилност у средњем року.